Premijera filma "Šišanje"

Na sramotu svih, i danas se dešava da filmovi tj. timovi koji ih prave, dobijaju pretnje - eto, čak i pre nego li je bilo ko video kolika je zapravo realna snaga kontroverze. Možda je danas u Srbiji dovoljno da se ohrabrite da zagrebete po nekim temama i da već privučete pažnju. Šta bi bilo kada bi se neko zaista posvetio najbolnijim problemima srpskog društva?! Možda bi nastao... srpski film?!

Kada neko dobija brojne pretnje na neo-nacističkim forumima i na YouTubeu, a na veliki ekran je doveo priču o skinhedsima/ekstremnim desničarima koji su sve osim "usamljenih rendžera" u ovoj državi (naprotiv!), naravno da spada među one koje policija mora da zaštiti. O tome ne bi trebalo ni da se priča - to je prosto obaveza. Tako je i bilo na premijeri filma "Šišanje". Mada, na kraju (i na sreću!) ispostavilo se da je ovaj događaj bio sve osim rizičan, a film daleko od nečega što može uzdrmati "ošišane brloge", ali pre svega istinske nakaze kojima je dužina kose klinaca uzdrmanih hormona samo oružje da dubljim učine svoje džepove i isprljaju svoje već izgubljene duše.

Ne, "Šišanje" nije film o navijačima ili skinhedsima ili "u stereotip odevenim" ovim/onim grupacijama, ovo je film o kratkovidosti većine, korumpiranosti manjine, krajnostima koje se na kraju uvek sretnu. A od njih policija ne štiti, već ih štiti. Tj. ona uvek radi i jedno i drugo. Sve je pitanje balansa. To je tako svuda, ne samo u Srbiji.

"Šišanje" je mnogo toga dotaklo, ali na kraju samo nalazeći svoju prijatnu poziciju između angažovanog filma, pedagoškog materijala i... filmova s neuporedivo većom petljom poput "Romper Stomper", "The Believer" ili opšte obožavanog "American History X". Greška? Da je "Šišanje" malo više "I.D." ili "The Football Factory", možda bi i pronašao neku jasniju poruku među fenomenom navijačkih grupa. Jer, konačno, film se u osnovi i poziva na borbu protiv nasilja na fudbalskim stadionima, a predstavljeni materijal u stvari najmanje razume navijače. Ovako, poruka ima nekoliko - apsolutno istinitih, samo previše opštih. Kao i uostalom sve u ovoj zemlji, od malina do hrabrosti - postoje, ali nikada dovoljno. Tu negde ispliva i detinjastost, koju prati iskrenost (bravo za "Šišanje"!), ali i površnost (tada Rad dobije "nik" i onda sve malo izgubi smisao).

Međutim, ako je ovaj film do poslednjeg mesta napunio Veliku salu Sava centra najrazličitijim ljudima kojima je zajedničko da ih je ova priča u startu pokrenula, onda to nekako ispliva na prvo mesto u gomili pomešanih signala koje šalje ovaj film. I onda to postane najbitnije, a "Šišanje" dobija vetar u leđa koji ne daju ni kritike, ni komentari prozvanih, ni oni koji "štite" od komentara, već samo prava publika koja veruje. Na kraju, najvažnije je da je neko snimio dokaz da je većini nas ipak stalo.

Kao posebno iznenađenje na premijeri "Šišanja" pojavio se i sjajni glumac Jeremy Renner, zvezda Oskarom nagrađenog filma "The Hurt Locker", koji dopratio glumicu Bojanu Novaković.

Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Mirjana Ristić