Rok spektakl u Areni: Whitesnake & Judas Priest

Turneja na koju su ove dve grupe zajedno krenule, izazvala je veliko interesovanje, i mislilo se, podelila publiku...neki su željno iščekivali "Whitesnake", jer se znalo koliko emocija i dobrog zvuka nose, čuli smo ih već pre nekoliko godina u Beogradu. "Judas Priest", na oproštajnoj turneji, opet su bili dugo „željeni“ na ovim prostorima, i vredelo ih je čuti, pre nego što završe karijeru. Jedni su jedan od najvećih hard rok bendova na planeti, ovi drugi su „izmislili“ heavy metal... Ali i zbog jednih i zbog drugih, dolazilo se satima unapred do Arene, gužve su se napravile dok su predgrupe tek počinjale svoje nastupe, na sve strane bilo je i „snejk“ i „džudas“ majica, i opet, nitni, kože i mnogo osmeha...malo je prilike da se ovoliko dobrog roka „desi“ u Beogradu...

WHITESNAKE

Kao što je i najavljeno, program je bio skoro u minut tačan... Arena je nešto posle 21.20h počela da huči kada su se svetla pogasila i kada se u mraku video samo znak grupe i naziv albuma, i ove turneje... „Forevermore“. A kada je bend izašao na binu, nekoliko stotinki bilo je dovoljno da hiljade ruku bude u vazduhu...

Dejvid Koverdejl (David Coverdale) jedan je od onih ljudi zbog kojih se hiljade pevača skupi na jednom mestu, njega uvek vredi čuti uživo! Zvezda, veliki pevač, odličan šoumen, jedan od onih ljudi kojem je bina „prirodno stanište“. I on i cela ekipa grupe Whitesnake zaradili su aplauze već samom svojom pojavom na bini.

Počeli su, kao i sve koncerte na turneji, pesmom "Best Years" sa albuma „Good to be Bad“. Čuli smo pre svega i pozdrav na srpskom, kratak ali efektan, naročito zbog imena Novaka Đokovića koje se tu provuklo, i izazavalo zaglušujuć aplauz!

I ostatak set liste bio je očekivan,isplaniran ... ali dobar. "Give Me All Your Love" iz 1988.godine sa albuma „Whitesnake“, pa fantastična „"Love Ain't No Stranger" sa albuma „Slide it in“.

Emotivni „šok“, zagrljaji, suze ili samo nihanje uz jednu od njihovih najboljih pesama usledilo je vrlo brzo, zahvaljujući numeri „Is This Love“ iz 1987.godine.

Nakon toga, red je bio da se predstavi malo i novi album „Forevermore“, izdat u martu ove godine. Uvek je „stara“ publika, ovako legendarnih bedova, nekako skeptična i „plašljiva“ kada su novi albumi njihovih omiljenih grupa u pitanju. Ali ima na ovom izdanju kvalitetnih i dobrih pesama, a najbolje smo čuli i u Beogradu. Prva je zagrmela „Steal Your Heart Away“, a zatim se Koverdejl zahvali publici koja je tu uz njih tolike godine i posvetio im naslovnu numeru sa novog albuma. „Forevermore“ jedna je od onih pesama koje na prvo slušanje možete da stavite u top 5 pesama jedne grupe, da ih zavolite, da vas pokrenu i pomere... Ova prelepa balada sigurno je zaslužila da bude naslovna pesma ovog njihovog izdanja, ali i da ostane „narezana“ još dugo na „The best off“ kompilacijama.

Gitarski „duel“, opet, po „planu i programu“, ali nije problem i satima kao treba slušati ovakve divove na bini... Doug Aldrich i Reb Beach, kao i ostatak ove vrhunske ekipe (Brian Tichy, Michael Devin, Brian Ruedy), imaju šta da pokažu... Dobri su, jaki, „nepogrešivi“...

Pre solaže Brajana Tičija na bubnjevima, čuli smo još jednu dobru pesmu sa novog albuma, "Love Will Set You Free", a onda je krenulo finale uz neke od najvećih hitova grupe...

„Slide it In“ za početak, koja se nekako jedva primetno pretvorila u „Fool for Your Lovin’“ koju je verovatno cela Arena u glas pevala... Nakon toga i najpoznatija njihova pesma, sa albuma „Saints an' Sinners“ iz 1982.godine, „Here I Go Again“!

Nekako prebrzo, ali kraj je došao uz „Still Of The Night“, a bili smo počašćeni i jednim Koverdejlovim „polu-izvođenjem“ pesme „Soldier of Fortune“.

I to je bilo sve od njih. Kratko, brzo... Ali nekao dovoljno energično i dovoljno da vas pomeri. Koverdejl nije bio u najboljoj formi, provlačili su se komentari da je „odradio tezgu“, i da nije to to... Sigurno da bi još desetak pesama dobro došlo, i još neki sat svirke, i „vrištanje“ jednog od najboljih vokala na svetu, kao u najboljim danima... Ali onima koji ih zaista vole, i ta energija koju su emitovali na ovom koncertu, bila je dovoljna. Uostalom, sve je to tako već bilo zamišljeno i isplanirano, i brzo se fokus prebacio na bend koji se ovom turnejom oprašta od svoje publike...

JUDAS PRIEST

„Judas Priest“ postoje toliko dugo, a opet je toliko teško priznati da im je ovo oproštajna turneja... Zahvaljujući „Epitaph World Tour“ mnogo ih je ljudi, bar u Beogradu, čulo prvi put, i deluje nekako nepravedno da sada završe karijeru, a započeli su je 1969.godine!!

Rob Halford aka "Metal God" nije uzalud taj nadimak „zaradio“. Prva gej hevi metal pevačka zvezda, izuzetno specifičnog i upečatljivog načina odevanja i scenske „pojave“, je čovek koji je svakoga ko ga je ikad čuo uživo, uspeo da fascinira i ostavi bez daha! Da, Dejvid Koverdejl ima svoje, visoko mesto na „listi“ rok pevača. Ali Halford je potpuno zasluženo ušao u legendu, i nije ni čudno što je toliko ljudi nakon svirke, komentarisalo baš njega.

I oni su počeli kao što i inače počinju... sa „Rapid Fire“, a onda je „Bog Metala“ zapevao i „Metal Gods“...

„Napokon smo stigli i u Srbiju!“ izazvalo je povike oduševljenja, koji do kraja koncerta nisu skoro ni prestajali...

Uz odličan zvuk, energija koja je takva da vas ludilo ne može zaobići čak i ako ste samo zbog „Snejka“ došli, vatre na bini, laseri... I „ON“... Rob Halford koji je od prve do poslednje pesme pevao kao da su ga juče „otkrili“, kao da nema 60 godina, kao da nije na napornoj i zahtevnoj turneji... Presvlačio se, jurio po bini, „vrištao“ deonice koje i najbolji pevači sanjaju... „I mogao bi tako još tri koncerta večeras da otpeva“, bilo je komentara.

Usledile su i „Night Crawler“, „Judas Rising“, „Starbreaker“, „Victim of Changes“, „Never Satisfied“ ... I da ne bude da nema „onih“ emocija i na njihovim nastupima, pevalo se uz veliki hit Džoan Baez, koji su „Džudasi“ tako dobro obradili... „Diamonds & Rust“.

Jedna od njihovih najpoznatijih pesama takođe je našla mesto na ovom koncertu... „Turbo Lover“, a čuli smo kasnije i „Beyond the Realms of Death“ pre nego što se Rob „odmorio“ uz „Breaking the Law“... Dovoljno je bilo da samo započne pesmu, publika je otpevala ostatak, njemu je samo preostalo da drži mikrofon visoko u vazduhu... Pred sam kraj, „Painkiller“, „Electric Eye“, „You've Got Another Thing Comin'“... I „Yeah, yeah, yeah, yeah...“ dela, u zajedničkom izvođenju Roba i publike koja je ponavljala svaki ton za njim.

Rob Halford, Glenn Tipton, Richie Faulkner, Scott Travis i Ian Hill zvučali su toliko dobro da više zaista nema nikakve sumnje u to zbog čega toliko dugo traju, zašto ih „slave“ širom sveta, zašto ih neki smatraju začetnicima pravog heavy metala... i zbog čega se toliko njih nada da ovo, ipak, neće biti kraj za ovaj bend...

Verovatno da o ovakvim nastupima, ovakva dva rok metal diva može da se piše i priča još mnogo. Verovatno da postoji još mnogo dobrih reči koje mogu da opišu tu fenomenalnu energiju koja je sve vreme, na oba nastupa nosila publiku i potpuno raspametila skoro sve prisutne.Sigurno je da je bilo i momenata koji jednostavno nisu pravi na „papiru“ ili ako ih neko samo prepriča...

A mogli smo i, svi mi koji smo imali tu čast da budemo prisutni, kažemo samo... „eh, pa trebalo je da budete tamo!“ i da time kažemo sve što treba.

Možda je ipak dovoljno samo reći jedno veliko HVALA ovim muzičkim legendama, što su nam učinili takvo zadovoljstvo da zajedno dođu u Srbiju i naprave pravi rok spektakl...

Ljiljana Zdravković