Zvonimir Đukić - Đule

Prošle godine, grupa ''Van Gogh'' izdala je album ''Kolo''. O tome kako je album zaživeo kod publike, o planovima grupe, razgovarali smo sa frontmenom, Zvonimirom Đukićem – Đuletom.

Koliko je teško/lako snimiti album u Srbiji?
Đule: Koliko je teško baviti se ovom vrstom muzike, pre svega? Lako je snimiti, još je ispalo da je najlakše osmisliti, a šta dalje posle sa tim, to je tek veliko pitanje!

S obzirom na to ko sve i šta snima sada... ima ljudi kojima je to lako. Nekome ko svira rok, koliko je to komplikovano? Tebi je možda lakše, jer si dugo u muzici, ali mlađima...
Đule: Samo neka istraju i daju sve od sebe, proći će i vreme ovog neukusa koji trenutno vlada i caruje na svakom koraku. Govorim o narodnoj muzici i svim onim pratećim elementima koji kradu medije i prostor na medijima upravo za takve mlade i talentovane, i istinske vrednosti.

Kada smo već kod istinskih vrednosti, može li muzika da se odvoji od politike i drugih uticaja, da li mogu da se prave pesme samo o ljubavi, o nekim svakodnevnim stvarima, a da se zaobiđe potpuno cela ova situacija u kojoj se nalazimo?
Đule: Apsolutno da, to je samo stvar izbora kreatora. Hoće li, ili neće...

Koliko se ti odvajaš od toga?
Đule: Apsolutno! To što generacijski imam to zadovoljstvo da poznajem dosta ljudi iz sveta sporta, politike...ne podrazumeva moje političko aktiviranje. Kao što je ljudima poznato, ja ne pripadam ni jednoj opciji, što ne znači da nemam svoje mišljenje.

Album ''Kolo'' je već neko vreme u prodaji, kako ide prodaja, promocija...?
Đule: 24. maja prošle godine se pojavio, i na naše veliko iznenađenje i zadovoljstvo ide dobro. Vidim po koncertima i po pozivima, po putovanjima... Nismo toliko poziva očekivali, mislili smo da je ovo zaista sudnji čas koji je kucnuo na ovim prostorima, da imamo svi razloga da se predamo i odustanemo. Međutim, ne treba se predavati i ne treba prepuštati ukus onima koji žele da od njega naprave neukus. Zadovoljni smo. Ovaj album je potpuno drugačiji, kao i svaki prethodni od prethodnog, što u neku ruku predstavlja onu pokretačku, istraživačku priču u nama.

Kada je album izašao, rekao si mi da je drugačiji. Kako su ljudi prihvatili taj stari-novi ''Van Gogh''?
Đule: Ili voliš ili ne voliš, nema sredine, a to je najveća radost! Zamisli da je neko ravnodušan? To je najgore. Mi radimo to što zaista volimo ne pokušavajući da se ulizujemo ukusima i da pratimo trend. Mi smo to u tome, ko to voli – voli, ko ne voli – ne voli!

Gde ste svirali poslednjih meseci? U Beogradu vas nije bilo...
Đule: Beograd dolazi u pravom trenutku, kad instinktivno osetimo da je vreme, pa onda navalimo na Beograd! Želeli bi da ta priprema bude zaista drugačija od onih uobičajenih u poslednje vreme na ovim prostorima. Na našem oficijelnom sajtu zaista stoji dosta datuma, gradova, koje smo prošli, odsvirali, atmosfera sa tih koncerata... Nadam se, proleće kad dođe, ili to leto kad zakuca...

Na TAŠ-u?
Đule: Videćemo. Nećemo robovati betonjerkama! I nećemo robovati trendovima, da sad to mora da bude tako. Imamo dobru komunikaciju sa ljudima koji slušaju našu muziku, tu je mail, tu su želje, komentari, kritike i pohvale, i nekako slušaš ljude šta hoće.
(old_image)
Prvi spot je snimljen za pesmu ''Spisak razloga'', videli smo i spot za pesmu ''Emigrant''. Otkud saradnja sa Kusturicom?
Đule: Spontano druženje... takve stvari ne možeš da planiraš i u takvom nekom spontanom događaju se takvi spojevi dese. Potpuno smo zadovoljni i ponosni jer, imaš predstavu o tako velikom reditelju da je ovakav i onakav, međutim on je potpuno normalan, pristojan, komunikativan... savršen.

Spot je nekako spontan, tu su ljudi koji vas slikaju i posmatraju vas dok snimate...
Đule: Upravo je profesor Kusturica i insistirao na tome da se ne izgubi simbolika, ali metafizika koja je do tad bila možda i preterano zastupljena u spotovima ''Van Gogh''-a, malo nestane, iščezne i da se događaj spusti među ljude. I raduje me da je on takođe jedan od mnogih koji kaže da je video ubio radio. Ja ne znam šta su ljudi očekivali, ali te spontane reakcije, jer je tamo sve rađeno na jedan, sa nekolicinom skrivenih kamera i reakcijom ljudi na to što smo mi svirali na Mećavniku, to pismo profesora Kustirice i to što smo mi uradili kroz pesmu ''Emigrant'' je napravilo tu simbiozu. Neki su rekli da je spot super, neki da je moglo komplikovanije...

Ljudi su od Kusturice očekivali verovatno nekakav film?
Đule: Verovatno su ljudi očekivali da opet lete kreveti, guske... Ovo je jedan potpuno normalan spot, i ima svoju draž.

Najnoviji spot koji ste uradili... meni je prva reakcija bila – silikon!
Đule: ''Plastelin''? Silikon je verovatno moderni naziv koji se sve češće koristi, u odnosu na plastelin od koga smo mi kao klinci pravili sve ono što nismo mogli tad da imamo, jedan na jedan. Kao humoreska, i na pandam svega onoga što se dešava, silikon kao uobičajeno sredstvo ulepšavanja i nadomešćivanja onoga što priroda nije podarila.

Zašto je onda Đule opet plav?
Đule: Život je nekad crn a nekad beo (smeh).

Ko je uradio spot?
Đule: Spot je uradio Stevan Filipović, reditelj koji već iza sebe ima debi film ''Šejtanov ratnik'', i zaista mogu da kažem da su on i njegova ekipa, ekipa predanih i potpuno umetnički nastrojenih ljudi, za koje se ne zna, želeo bih da se što pre sazna. To je takođe jedan od pokazatelja, da negde u tim svojim malim radionicama, veliki broj istinskih vrednosti, skrivenih od pogleda, radi, stvara i planira.

Šta se sledeće snima od spotova?
Đule: Upravo je završen spot za pesmu ''Otkad te nema'' u režiji Miloša Đukelića, nakon toga se privodi kraju i spot za pesmu ''Kolo'', koji će ujedno biti i nagoveštaj beogradskog koncerta i svega onoga što sledi u tom prvom delu turneje, posle Beograda. U pitanju su veliki gradovi i zaista jedan novi pristup. Jer, srećni smo, složićeš se sa mnom, što dosta velikih imena dolazi i što su ukucali Beograd i Srbiju na mapu svojih putovanja, i to negde kreativno pokazuje pravu sliku kako to napolju izgleda. Do skora smo ovde imali neke koji su to pravili ovde i vikali 'tako izgleda u svetu!', međutim, nije to baš tako bilo u svetu, niti će, ne daj Bože, biti. Sad vidimo kako to izgleda. Doduše, mala smo zemlja...

...ipak to malo drugačije izgleda kod nas?
Đule: OK, ali počelo je da dolazi i počelo je da izgleda...

Jesi li bio na nekim od većih koncerata stranih izvođača koji su bili ovde prošle godine? Da li ti se nešto posebno dopalo?
Đule: Ma sviđa mi se, ko god da dođe, samo da dođe i da ne otkaže! To mi se najviše dopada! Voleo bih da dolaze, pogotovu gitarski bendovi. EXIT je imao baš ozbiljnu gitarsku artiljeriju... i ''Cult'' i Bili Idol... Ja se sećam da sam pre nekoliko godina ''Cult'' gledao u Londonu, nisu ni prineti bili ovom koncertu koji su imali na EXIT-u, što upravo govori o tome da tretiranje festivala u Srbiji kao što je EXIT, ima jedan ozbiljan nivo. Morali su da se pokažu, da to tako izgleda. I upravo taj dolazak stranih imena nam daje za zadatak i obavezu da svi damo od sebe maksimum, da dižemo kreativnu prečku i kada je u pitanju vizuelizacija i sluh, na jedan viši nivo.

Koga bi ti voleo da vidiš ovde od stranih zvezda, a da nisu već bili?
Đule: Voleo bih da Piter Gejbrijel dođe na nekoj svojoj budućoj turneji. Imao sam zadovoljstvo da ga gledam na, nadam se za sada, poslednjoj turneji, i to je bilo fenomenalno. I Prince i Kezia Jones... i soul, i r'n'r.. i sve! Ako treba svakog dana, po dva puta dnevno!

To je pravi način da se ljudima ovde, bilo da se bave muzikom ili ne, pokaže kako to treba da izgleda.
Đule: Veće je to zadovoljstvo i dublji smisao ima, nego da samo mi koji se bavimo muzikom i volimo je, to vidimo i čujemo. Ima tu kulturoloških jakih momenata. Treba eliminisati one ožiljke koje smo svi podobijali. Možda nisu vidljivi golim okom, ali ipak...

U vreme kada smo bili manje-više zatvoreni, kako ti se činila naša muzička scena, a kako ti se čini sada, kada mi pomalo izlazimo u svet i svet dolazi kod nas? Postoje li razlike u odnosu na pre, recimo, deset godina?
Đule: To jezgro se otvorilo, dostupno je pogledima i tu se sad pravi tiha selekcija. Ne samo između kreativnih ljudi, iz bilo kog domena, koliko unutar samih ljudi. Počinješ da meriš nekim aršinom vrednosnim, neki odustaju, neki ne posustaju ali pravi se jako kreativno jezgro. Nadam se da nećemo svi odustati, jer još uvek je puno onih neukusnih koji bi da sede i na ovoj i na onoj stolici, da pevaju narodnu muziku, da se pojavljuju u nekvalitetnim televizijskim programima, da snimaju ploče preko noći, i onda da odu na neki trg, na neku svoju imaginarnu turneju, i umesto da pevaju svoje pesme, sa svojih albuma za koje niko nije čuo, najlakše je u ponoć negde nekom organizatoru uzeti ne znam koliko hiljada ne znam čega i pevati ljudima ''Neko te ima''. Jeftini su to fazoni, ali njima na savest, njima na dušu. Samo da ne dođe do tog momenta da ovi mladi ljudi pomisle da to on peva.
(old_image)
Šta reći tim mladim ljudima, ako se bave muzikom?
Đule: Nemoj od mene tražiti da delim savete, molim te, ja to ni svom klincu ne radim. Deca nama danas daju packe! Mi to stoički kupimo! Ali čim su se opredelili za tako nešto, ona neka ne odustaju. Možda im se neće ukazati u pravom trenutku, a vredeće truda.

Neko ih primeti, ponudi im ugovor...?
Đule: Ja ne znam kada je to kod nas ikada funkcionisalo. U svetu su postojali mehanizmi, a sada je čak i u svetu muzička industrija došla u ozbiljan problem.

Kako to rešiti. Postoji li način?
Đule: Pesme moraju da postoje. Jedino da se sve ugasi, da samo pričamo...

...pa ispočetka!
Đule: Pa da se resetujemo, i da počnemo ispočetka, sa bagovima!  Uvek postoji taj optimizam i nada da će sve da se dovede vremenom na svoje mesto, i u pravi red! Najbitnije je da budeš ispunjen, zadovoljan i srećan! Danas ćeš dobiti ovoliko, sutra onoliko... ali ako si posvećen do kraja ne može da ti se ne otvori.

Da li ti se nekada desilo da album krene u prodaju, ljudi prihvate ili ne prihvate neke pesme, a da se tebi učini za neku od pesama da si mogao bolje...?
Đule: Ima toga koliko hoćeš! Desi se i da napraviš pesmu, i da ona posle osam godina postane hit.

Kako uopšte biraš pesme? Od svega onoga što napišeš, na osnovu čega biraš koja je za album a koja ne?
Đule: Pustiš ih da odleže. Pa se vratiš, čuješ ih svežih ušiju, ono što te fasciniralo do pre par dana izgubi taj neki sjaj, izgubi smisao i odmah je bacaš. U mom slučaju, ja ih brišem. Uvek mogu da te pokolebaju, da te kupe nekim jeftinim trikom.

A da ih malo promeniš?
Đule: To se onda zove pakovanje Frankeštajna! A onda nema smisla.

Čekamo koncert Grupe ''Van Gogh'' u Beogradu sa nestrpljenjem!
Đule: Veruj mi, i mi ga čekamo! Ja se nadam da ćemo uskoro na nacionalnoj televiziji moći da vidimo i da se potsetimo kako je to bilo na prošloj turneji, ''Dr Under'', kada smo Beograd svirali na Tašmajdanu. To smo snimili, nigde do sad nismo pustili, i možda kao zagrevanje za ono što tek predstoji obradujemo nekim poklon DVD-em sa tog koncerta, da imaju u svojoj arhivi kao uspomenu i jedan blagi podsetnik za ono što ih tek čeka. A, neće izgledati isto... jer da izgleda isto, zaista ne bi imalo smisla.

Treba to imati, jer su koncerti nešto potpuno drugačije od onoga što se snimi na albumu.
Đule: Tu se vidi koliko nas ima!