Van Gogh zapalio Arenu

Preko dva sata odlične, energične svirke, puna Arena, vatromet, video bimovi i bina koja je među publikom skoro do polovine partera, činili su kao da slušamo strani, a ne domaći bend. “Van Gogh” je, kao što je i želeo, bend koji je prevazišao sam sebe, a pre svega, ispunio očekivanja što se tiče zvuka i vizuelnog ugođaja.

„Opasan ples”, mistično i sporo za početak, a onda bum uz „Nek te telo nosi” – koja je odmah zapalila Arenu. I na samoj bini videli smo vatromet, i bilo je jasno da će ovo biti spektakl. Ređale su se - „Da li zna”, „Mama”, „Tragovi prošlosti”, „Ona i ja”, „Kiselina”, „Biću tu”, „Ljubav”, „Klatno”, „Spisak razloga”, „Puls”, „Kidaš moj svet”, „Neko te ima noćas”... Posebne pohvale zaslužuje solaža na bubnjevima, kao i duvački orkestar. Tu su i gosti koncerta – Ivan Aleksijević na klavijaturama i Kristina Savić – glas. Đule i Kristina pevali su zajedno „Suđeno mi je”, i „Zemlja”.

Đule – multimedijalni lik i MTV star, kako komentarišu neki, imao je beli, a kasnije se presvukao u zeleni sako. Kao prava zvezda. Tokom čitavog koncerta komentarisao je kako su lica publike nasmejana i lepa, i kako ovaj dan (28. novembar) treba slaviti kao dan publike. Đule je s vremena na vreme pozivao publiku da dignu ruke uvis, što su oni i činili. U parteru su uglavnom bili mlađi, koji su na svaki Đuletov poziv podizali ruke i vrištali. Na tribinama su bili stariji, kao i roditelji sa decom.

„Ako stanemo, gubimo sve!”, kao da je i motiv njihovog koncerta. Bez stajanja i s kratkim pauzama, uz energiju koja prožima i sporije stvari. Svaka pauza od nekoliko sekundi između pesama činila je da se publika još dodatno zagreje.

Arena se pokazala kao odličan, i možda jedini, prostor koji je mogao da odgovori na zahteve grupe „Van Gogh”, i da skoncentriše energiju na jedno mesto. Đule je koristio veliku binu da animira publiku sa svih strana. U jednom trenutku sišao je među ljude u parteru i pozdravljao se sa njima.

Neki komentarišu kako ima više publike nego 2007. godine, a kako je bend otad još sazreo. Od tog njihovog koncerta nije se pojavio nijedan domaći bend koji je mogao da dostigne koncertnu produkciju kakvu su imali. Zato im je na ovom koncertu i bio cilj – prevazići sami sebe.

Veliko je zadovoljstvo gledati i slušati domaći bend koji nastupa sa svetskom produkcijom u punoj Areni. More ljudi koji se tiskaju ispred bine u želji da dotaknu zvezdu, podignute ruke, srećna lica koja sijaju sa video bimova, horsko pevanje publike tekstova svih pesama, Đule koji stalno komunicira sa publikom, ono je po čemu će se, posle svega, pamtiti ovaj koncert.

Intevju sa Zvonimirom Đukićem - Đuletom pročitajte ovde.

Tekst: Nada Veljković
Foto: Saša Džambić