Šef nad šefovima

Veliki Lars fon Džarmuš. Kako bi to bilo kad bi komedija postala obavezan predmet u našem osnovnom školstvu

Onaj ko voli Džima Džarmuša, naročito onog ranog, i kune se, recimo, u njegov kultno ostvarenje "Iza rešetaka" - obožavaće ovaj film. "Teški" Lars fon Trir, "otac" moderne evropske filmske filosofije, rešio je da napravi komediju od koje idu suze na oči.  

Zamislite da je komedija jedini filmski žanr na ovaj planeti. Nema ratova "Peskova" i "Pisama" Ivo Džime, nema Kosovskog boja, nema "Otpisanih" i zapisanih... Samo smeh. Just imagine, što bi rekao Džon Lenon. Kakva bi nam bila omladina, da se samo smeje, i da se takvom raspoloženju uči sa velikih i malih ekrana...

Priča, naoko prosta. Glavni spletkaroš u malom preduzeću unajmljuje lokalnog glumca da mu izigrava "bogatog šefa iz Amerike", pred potencijalnim kupcima - strancima. Ali, kako to obično biva, glumac se malo više uživi u ulogu, pri kontaktu (i filosofski i fizički rečeno) sa svojim "podređenim"...

Dakle, mali, topli, danski film. Od velikog reditelja. Izumitelja "Dogme", jednog od najoriginalnijih filmskih izraza modernog doba. Tek da Lars pokaže šta ume. Puno kadrova "iz ruke", kao odraz spontanosti života. I apsurdnosti. 

Usput, i idealna prilika da kroz smeh nešto i naučite o Dancima. Kao na primer to, da su 400 godina ratovali sa Islanđanima i da se čak i sada - gotovo ne podnose. Pa posle tog saznanja, pomenite srpska posla, Turke, kolevku civilizacije i ostale anomalije tradicionalnosti. A, u dva sata Larsove lekcije o smislu života u "Šefu nad šefovima", saznate malo i o Ibzenovim "sapunicama", Strinbergu (koji je "gurnuo ženu niz stepenice, ali mu to nije smetalo da bude dobar pisac" - i o tome kakva je svrha i sreća, sreća, radost života običnog čoveka u vreme sadašnje...

Đorđe Mijušković