Carskaja ohota

Na obali Ade Huje, iza neprivlačnog prostranstva ‘’ukrašenog’’ korovom, šutom i otpacima, krije se oaza mira sa bezbroj mogućnosti. Reka široka, mutna, misteriozna – pravi Dunav. Na keju skoro nikoga. Još uvek nije dovoljno sunčano da biciklisti i šetači ožive ovu granicu između urbanog i divljeg.

Ni vetar, ni korov, ni zastrašujuća ljudska nebriga za prirodu ne sprečavaju ljubitelje prave lovačke kuhinje, domaćinske atmosfere i ‘’ruske duše’’ da uživaju u specifičnostima restorana ’’Carskaja ohota’’ (Царская охота). I zaista, već pogled na putokaz u Višnjičkoj ulici ukazuje da na obali čeka restoran kakav je malo ko ikada doživeo.

Lagana šetnja kroz prostranstvo koje, kako nam domaćini restorana kažu, čeka realizaciju nekoliko projekata, i iznenadiće vas prava mala ruska dača. Kao na setu filma ’’Tihi Don’’. Drvo i kamen, uredno zelenilo, veseli lovački psi, raskošni krov, stolovi sa šarenim stoljnjacima, bezbroj detalja – ukratko, atmosfera lovačke kuće inspirisane istoimenim restoranom u moskovskoj oblasti.

Iako arhitekturom i toplom atmosferom podseća na uobičajenu viziju restorana ruske kuhinje, ’’Carskaja ohota’’, kako samo ime kaže – Carski lov, je u stvari, restoran lovačke kuhinje. Brojni lovački trofeji gazde restorana i njegovih prijatelja svuda po restoranu. Ogroman luster od jelenskih rogova, kože raznih životinja, puške, fotografije iz lova i bezbroj drugih detalja, zbunjenog gosta pripremiće za izučavanje menija bogatog kulinarskim specijalitetima od divljači.

Šef kuhinje, autor menija i, posle razgovora o omiljenim jelima Cara Dušana i Karla V zaključujemo, pravi istoričar kulinarstva – Slobodan Miljaković (na slikama u akciji) o atmosferi restorana ’’Carskaja ohota’’ i Adi Huji kaže: ’’Suština lovačke kuće su kamen, prirodni elementi i opuštenost. Uživanje, odmaranje od obaveza i opterećivanja nepotrebnim stvarima. Ova lokacija jeste nepoznata, ali time je i plementija. U gradu ste, a niste u gradu. Na vodi ste, u prirodi. Opušteni ste, ne smetate nikome.’’

Dok blago uplašeni lovačkim trofejima na zidovima uživate u pucketanju vatre iz ognjišta, koja od otvaranja restorana prošlog avgusta simbolično nikada nije ugašena, ljubazno osoblje i šef kuhinje će vas upoznati sa bogatim menijem. Zastupljeno je meso svih vrsta divljači, ali za sve koji nisu iz ’’lovačke priče’’ ima i rečne i morske ribe.

Punjeni fazan, zec i srneća leđa, gulaš od divljači, biftek od jelena sa sosom od brusnica (na slikama), pašteta od divljači, srneći medaljoni, pljeskavice od mesa divljači… Užitak za one, kako nam Slobodan kaže, ’’koji znaju o čemu se radi – diplomate, biznismene, lovce, prave gurmane, ali i priličan broj gostiju koji prvi put probaju lovačku kuhinju’’.

U ovu lovačku kuću iznova se vraćaju svi koji poseduju skoro ekskluzivnu informaciju da na Adi Huji postoji sasvim poseban restoran ’’Carskaja ohota’’. Neki uživaju u odlično pripremljenoj hrani od najkvalitetnije divljači, drugima je najbitnija opuštajuća, neformalna atmosfera, a nije malo ni onih koje privuče duh gospodstva carske Rusije. A sve to u prirodi, na Dunavu, uz obalu koja zaslužuje da bude očišćena i na pravi način iskorišćena.

Možda ništa ne može da promeni vaše mišljenje o svemu što lov predstavlja. Možda jela od mesa divljači nisu vaš najdraži gastronomski užitak. Možda vas zbuni enterijer prepun lovačkih trofeja i jarkih ruskih boja. Ali, svako ’’možda’’ gubi bitku protiv prijateljski tople atmosfere restorana ’’Carskaja ohota’’ i Ade Huje koja bi uz malo truda i pameti mogla postati još jedna gradska oaza. 

Katarina Milovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.