JELENA BALAŠEVIĆ: Svetla reflektora me nikada nisu privlačila
O detinjstvu, sazrevanju, položaju žena, politici i knjizi koju piše, razgovarali smo sa Jelenom Bebom Balašević.
Po čemu pamtite detinjstvo i odrastanje, koje su slike, sećanja i mirisi iz prošlosti na koje često pomislite?
– Detinjstvo pamtim po salajačkim dvorištima, gugutanju gugutke, baka Pelki i njenom pekmezu od kajsija, cvetanju višnje i bezbrižnosti.
Koje odgovornosti, privilegije i breme nosi sa sobom prezime Balašević?
– Mene nije Đorđe Balašević učio da vozim bicikl, nego tata, to je uvek bilo moje viđenje stvarnosti. Moj otac je svojim radom mnoge ljude učinio srećnim, pa je samim tim privilegija kada vas neko podseti na tu činjenicu. Breme je naša poznata osobina da javne ličnosti tretiramo kao javne površine – smatramo da su naša svojina i da sa njima možemo kako god hoćemo.
Diplomirali ste na odseku za komparativnu književnost, kao i režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Režirali ste film u kojem je glumila i Vaša sestra. Na koji način kombinujete znanje iz ove dve oblasti?
– Režija je profesija koja zahteva široko obrazovanje, a izabrala sam taj poziv jer nikada nisam želela da budem pod reflektorima. Da biste uspešno postavili neki tekst morate prvo dobro da ga analizirate. To je ono što sam naučila na književnosti.
Intervju u celosti pročitajte na sajtu nshronika.rs