Registar rođenih sa srčanim manama

VAŠINGTON – Lekari u SAD uspostavili su novu bazu podataka radi praćenja razvoja beba i dece rodene sa srčanim manama. Registar pod nazivom Impakt, što je engleska skraćenica za “Poboljšanje lečenja urođenih mana kod dece i odraslih”, sadrži informacije o pacijentima koji nisu podvrgnuti operaciji na otvorenom srcu.

Oni su često podvrgnuti kateterizaciji, proceduri u kojoj se koristi kateter, uska cevčica koja se “upućuje” ka srcu kroz krvni sud.

Petomesečna beba sa urođenom srčanom manom podvrgnuta je kateterizaciji. To dete je jedno do 36.000 beba koje se svake godine u SAD rađaju sa srčanom manom. Lekari sada rade na detetovom srcu bez operacije na otvorenom srcu.

Kardiolozi, kao što je doktor Džerard Martin, kažu da su tokom poslednje četiri godine lekari naučili kako da izvode još komplikovanije operacije na srcu, koristeći katetere.
“Možete da operišete srce bez rezova na telu, bez bola”, tvrdi doktor Martin iz Nacionalne dečje bolnice.

Ali on ukazuje da je dugotrajna delotvornost nekih od kateterizacija na srcu nejasna. Zato je, u saradnji sa Američkim udruženjem kardiologa, doktor Martin uspostavio novu bazu podataka, poznatiju kao Impakt registar.

U njoj se beleže podaci o napredovanju u lečenju progresu hiljada pacijenata kojima je rađena kateterizacija tokom dužeg perioda. Martin tvrdi da praćenjem progresa u lečenju većeg broja pacijenata, od detinjstva do odrasle dobi, lekari mogu da skupe važne dokaze o delotvornosti te procedure.

“Na taj način ćemo znati koliko smo zaista postigli uspeh tim poduhvatom. Ne samo na dvadesetoro dece u jednoj bolnici, već na 2.000 dece u 100 bolnica”, objašnjava dr
Martin.

Lekari koriste takve baze podataka kako bi pratili dugotrajnu dobrobit za pacijente koji su podvrgnuti različitim vrstama tretmana, prenosi Glas Amerike.

Četvorogodišnji A. J. Dejvis imao je samo tri meseca kada je imao operaciju na otvorenom srcu. Njegov lekar, doktor Ričard Džonas i dalje dobija redovne izveštaje o njegovom zdravstvenom stanju, ali i hiljada drugih pacijenata iz registra o hirurškim operacijama.

“Ne radi se samo o uspešnoj operaciji i dobrom stanju posle nekoliko dana ili nedelja. Radi se o decenijama u budućnosti”, priča dr Džonas.

Majka malog pacijenta Houp Dejvis izrazila je nadu da će registri pomoći da se poboljšaju budući životi dece rođene sa srčanim manama.

Doktor Džerard Martin naglašava da će Impakt registar za pacijente koji su prošli kroz kateterizaciju pomoći lekarima da donesu odluku na osnovu dugoročnih dokaza prikupljenih iz brojnih bolnica. On je uveren da će to pomoći budućim generacijama pacijenata da imaju zdraviji život. 

(FoNet)
13. januar 2010.

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.