Uspostaviti autonomiju parlamenta

BEOGRAD, 14. januara 2010. (Beta) - Usvajanje zakona o Skupštini predstavlja ustavnu obavezu, a najvažnije što bi zakon trebalo da reguliše jeste uspostavljanje autonomije parlamenta u kontekstu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

"Osnov za autonomiju parlamenta je da parlament reguliše sopstveni budžet, da nemamo apsurdnu situaciju da parlament donosi budžet za vladu, a onda traži sredstva za sopstvene potrebe", rekao je docent na Fakultetu političkih nauka, Slaviša Orlović agenciji Beta.

"Drugo, nema autonomije parlamenta bez autonomnog poslanika i tu je potrebno regulisati čitav niz otvorenih pitanja vezanih za status poslanika od slobodnog mandata, pitanja blanko ostavki", dodao je Orlović. Prema njegovim rečima, određeni broj pitanja nije samo za zakon o sklupštini već i za zakon o izboru narodnih poslanika i za zakon o platama i primanjima zaposlenih u državnim organima i javnim službama i eventualno o penzijama, što je izazivalo pažnju javnosti.

Naveo je da pojedina rešenja tog zakona zahtevaju konsenzus i opozicionih i vladajućih partija jer kad se usvoje treba da važe za poslanike nezavisno da li su na vlasti ili u opoziciji.

"Verovatno je tu određeni broj pitanja, kao što je pitanje mandata poslanika, jer Ustav ima član 102. koji kaže da je poslanik slobodan da poveri mandat partiji iz čega su izveli institut blanko ostavki što izaziva kritike evropskih organizacija i što jeste problem jer ima intonaciju imperativnog mandata", kazao je Orlović.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.