ZAVOĐENJE KROZ IGRU MAČKE I MIŠA: Zašto se u ljubavi taktizira?

Malo hoću, malo neću. Hoću, ali da on misli da neću. Kada on neće, ja baš hoću. Igra “mačke i miša” ponekad traje u nedogled. Na trenutak je uzbudljiva, a onda izluđuje, pali, pa hladi. Za jedne je ona rutina, za druge veština, za treće “odbijenica”, za četvrte nepoznanica. Ljubav podseća na “front”, jer se do pobede stiže mudrim taktikama, dobro osmišljenim strategijama. Što se duže tvrdi pazar, uspeh je izvesniji. Za nekog je, međutim, manipulativno igranje nedopustivo, a princip “toplo-hladno” odbojan. Da bi videli kako se takvo ponašanje odražava na emotivni odnos, naučnici Odseka za komunikacije Univerziteta Di Pol i Zapadna Virdžinija su uradili istraživanje koje je pokazalo da pretvaranje, “femkanje” i taktiziranje unose stres i lošu vibraciju u svaku vezu, što pre ili kasnije rezultira sigurnim raskidom.

Parovi čak pet puta nedeljno namerno uskraćuju pažnju jedno drugom, opravdavajući to načinom čuvanja strasti. Mi to zovemo drugačije – igranjem igrica. Takvo ponašanje proizilazi iz nesigurnosti, straha od odbijanja i potrebe za pažnjom – kaže Sin Horan, jedan od vođa studije.

Marko Braković, pisac i psihoterapeut u Savetovalištu Entera, objašnjava da se muško-ženski odnosi velikim delom zasnivaju na drevnim, evolutivnim igrama polova, koje su mahom nesvesne.

One potiču iz dela mozga koji se prvenstveno brine za preživljavanje, zaštitu jedinke i reprodukciju. Zbog toga žene češće odlažu seksualni odnos, ali ako se van te instinktivne igre devojka koristi manipulacijama druge prirode, lažima i dugotrajnim femkanjem, zavlačeći partnera, onda to ubija čari zavođenja, što muškarci uglavnom ne vole. I ne treba da vole – kaže Braković.

Međutim, druga “struja” smatra da igra “mačke i miša” žene izluđuje, dok je muškarcima veoma uzbudljiva, što je navodno suštinska razlika između polova.

Stručnjaci kažu da je u ljudskoj psihologiji poriv da više cenimo ono za šta moramo bar malo da se pomučimo. Zbog toga nepravedno loše prolaze oni koji imaju iskren pristup i prirodno im je da osobi, koja im se dopada, ugađaju. Studija rađena na Oksfordu, na 4.000 ispitanika uzrasta između 18 i 40 godina, pokazala je da je 70 posto pripadnica lepšeg pola slabo na tzv. mačo tipove, koje nije lako osvojiti, a i kada se osvoje, ne zna se do kada će biti tu. Oni uvek “raspoloživi” im deluju kao nesposobni, previše meki i nezanimljivi.

Devojkama je najčešće cilj ozbiljna veza, a momcima je putovanje do “odredišta” često najzanimljivije. Oni koji žele nešto, za to će se i boriti, a borba će samo rasplamsati njihovu želju. Ako ne uspeju iz prvog pokušaja, počeće da žude za tim ciljem. Žena koja je suviše fina ometa ovaj proces. Muškarac će se verovatno dosađivati ako ne mora naročito da se trudi – piše Šeri Argov, autorka knjige “Zašto mušakrci vole kučke”.

U prevodu – ono što je “na tacni”, dobijeno kao poklon, sa sve mašnom, nije na ceni.

Kada devojka odmah spava sa muškarcem, ne vezuje ga za sebe. To je kao i “džek-pot”, ako odmah dobije, završio je za to veče. Ali, ako dobija postepeno, situacija se razvija drugačije. U tom trenutku, ni “motkom” ga ne možete oterati, jer mu se uvek čini da je na pragu novog dobitka. Njegova urođena takmičarska priroda stupa na scenu i navodi ga da ostane tu i da se bori. A ako gubi, boriće se još odlučnije.

Braković tvrdi suprotno – da su žene veće “igračice”, jer im je manipulacija zapisana u biološkom kodu. Ali, dodaje, i one padaju na mušku taktiku, a neke postaju i žrtve. One koje isključivo privlače nedodirljivi momci, najčešće su nezrele, što može da se objasni i kompleksom niže ili više vrednosti.

Ili imaju duboko uverenje da nisu vredne ljubavi, pa kada dobiju “korpu” ili budu odbijene, mirne su, jer su dobile potvrdu vlastitog uverenja. Ako narcisoidne žene slome muškarce koji deluju nedostižno, neće se zadovoljiti, nego će odmah krenuti u potragu za novim trofejom i dokazom svoje savršenosti – objašnjava sagovornik “Života plus”.

Većina kaže kako ne voli “toplo-hladne” igrice, ali psiholozi tvrde da ne žele da budu iskreni pa da priznaju da one imaju jednaku važnost za ljubavnu vezu kao predigra za seks. Na jednom polu se nalaze iskrenost, stalno emitovanje topline i nežnosti, “cvrkutanje”, a na drugom signali koji vode do parole “Okreni mu(joj) leđa, sam(a) će ti prići”. Braković kaže da nijedan ekstrem nije dobar, već je potrebno doziranje. Međutim, dešava se da muškarci postanu dosadni ako su previše dobri, iskreni i udovoljavaju partnerkama, dok je, dodaje, ravnodušnost najveći afrodizijak za žene, ali samo ako ne traje predugo. Gledajući iz tog ugla nameće se zaključak da su maske u vezi poželjne, da je pretvaranje pametan potez, jer smo tako vredniji nečije pažnje i borbe.

To je, međutim, prilično nezrela predstava o odnosu i nije naročito efikasna na duže staze. Suština je da treba biti iskren i blizak sa ljudima do kojih nam je stalo i koji nam to vraćaju istom merom, jer su posledice taktiziranja nerazumevanje, svađe, psihička nezadovoljstva, problemi i konačno – raskid. Često mi dolaze klijenti sa upravo takvim životnim saldom – shvate da ih niko nikada nije zaista upoznao – kaže psihoterapeut.

Da se samo jednog jutra ne bismo probudili i shvatili da pored nas leži osoba koju zapravo ne poznajemo i koja nas se poznaje, jer smo od početka plesali pod maskama, igrali se, pretvarali, udarali čežnju, stručnjaci glasaju za – iskrenost i istinitost.

Možda to nije uvek zanimljivo, možda može i da boli ili čak šokira, ali je na duže staze uvek bolji izbor – poručuje Braković.

KAKO SE “UDARA ČEŽNJA”

Na listi najčešćih ljubavnih taktika nalaze se:

* podsticanje ljubomore

* ne odgovarate na poruke i pozive

* glumljenje da ste mnogo “traženi”

* izbegavanje viđanja pod izgovorom da ste zauzeti

* danas ste divni i pažljivi, sutra vas nigde nema

* svaka priča o budućim planovima je pod velom neizvesnosti uz “možda”

Izvor: Novosti