Raskrsnice

„Okupila nas je ideja, da pod zastavom Beograda, i pečatom njegovog uticaja na nas kao mlade umetnike fotografišemo, izlažemo i intervenišemo. U želji da promovišemo sebe i svoj rad, osetili smo potrebu da načinimo tragove i odbljeske koje želimo da ostavimo gradu.” 

Tri mlada (po godinama) ali već dovoljno afirmisana (po delu) fotografa, okupljena u neformalnu grupu sa zajedničkim iskustvom i idejama Sanja Knežević, Mirjana Ristić-Damjanović i Marko Risović, predstavila su se beogradskoj publici izložbom "Raskrsnice". Izložba je otvorena u ponedeljak, 18. i možete je pogledati do 23. januara 2010. godine u Galeriji O3one

Što se mene lično tiče, izložba je otvorena pre pet-šest godina od kad zajedno radimo na Nadlanu.com i nadam se da će trajati još bar toliko, pa kad dođemo na prvu neku novu raskrsnicu, e onda ćemo se lepo dogovoriti, i pošto sam ja najstariji, sve će biti kako ja kažem. 

Iako se fotografijom profesionalno bave desetak godina kao aktivni komercijalni i reportažni fotografi, i dobro znaju beogradsku scenu, život danju ili noću, kulturu i subkulturu grada, javno i privatno, pa i ono nešto „vidljivo“ i „nevidljivo“- kako sami kažu, a fenomen grada direktno utiče na njihovo stvaralaštvo, ja ih pre svega vidim i doživljavam (neka kaže i misli ko šta hoće) kao umetnike. 

E sad, zašto „Raskrsnice“, pitam se ja? Od njih sam dobio odgovor vezan za neke (ili mnoge) od urbanih fenomena i priča, i to je u redu, ali, moglo bi se tu i nešto drugo zaključiti – možda su na velikoj raskrsnici, grubo rečeno, jer nije baš lako ni razdvojiti te dve kategorije, profesionalne-reportažne i umetničke fotografije. 

Pa, kako to u Beogradu biva ako se i odluče na ovoj raskrsnici, šta vredi, dočekaće ih sledeća... Tako da je u stvari stvar i cela priča u kretanju - u radu, to jest stalnom fotografisanju (a raskrsnice su neizbežan, ali i sastavni deo kretanja).

O3one pun kao da se nešto dešava, kolege i ljudi iz struke – umetnici. Pucaju blicevi, kucaju čaše (pucajte, ja i sada držim čašu), priča se o fotografiji, o Beogradu, možda večeras malo više o Sanji, Mirjani i Marku. I treba - vredno su radili i svašta nešto lepo napravili. Zapravo, šalu na stranu, baš i često su me oduševljavali svojim viđenjem i beleženjem događaja na koje smo zajedno išli, pa mi je to olakšavalo i ulepšavalo moj deo posla (a ponekad i činilo težim – odgovornijim ili bar ozbiljnijim, ili ozbiljno neozbiljnijim).

Uvodnu reč na otvaranju izložbe dala je Ana Milanović, Event & PR Manager O3onea, a izložbu je biranim rečima, kako samo on to ume otvorio Imre Sabo, majstor fotografije i odličan znalac beogradske (pa bogami i svetske fotografske scene). Počevši sa biografijama ovih mladih, a već ozbiljno objavljivanih, značajno afirmisanih, pa i lepo nagrađivanih fotografa, Imre im je čestitao na svim uspesima do sada i dobrim fotografijama i poželeo da samo tako nastave jer je lepa budućnost još pred njima.

Kada se nađemo (je l` se kaže pred ili na ili u raskrsnici, ili može sve i sve zajedno) dobro, na tom mestu, treba odlučiti gde krenuti, a ponekad nismo baš sigurni, ne znamo šta je gde.

Stvar je jednostavna – pravo je pravo, levo je levo, desno je desno, a nazad ne možemo... i tako do sledeće „Raskrsnice“.

Dragan Kljajić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.