14. april
1629 - Rođen je holandski matematičar i astronom Kristijan Hajgens (Christian Huygens). Otkrio je prsten oko Saturna i konstruisao časovnik sa klatnom.
1759 - U Londonu je umro nemački kompozitor Georg Fridrih Hendl(Handel). Njegov veliki opus sadrži opere, oratorije i veliki broj kompozicija za orkestar, a najpoznatiji su oratoriji "Mesija", "Izrael u Egiptu" i "Saul".
1849 - Na inicijativu revolucionarnog lidera Lajoša Košuta (Lajos Kosuth) Mađarska je proglasila nezavisnost od Austrije.
1865 - Predsednik SAD Abraham Linkoln (Lincoln) smrtno je ranjen u atentatu nekoliko dana nakon završetka građanskog rata. Na njega je u loži vašingtonskog pozorišta pucao Džon But (John Booth). Preminuo je sledećeg dana, a novi predsednik postao je Endrju Džonson (Andrew Johnson).
1883 - Rođen je srpski pisac Sima Pandurović, jedan od osnivača srpske moderne.
1900 - Predsednik Francuske Emil Lube (Loubet) otvorio je u Parizu Međunarodnu izložbu koja se prostirala na 547 jutara, najveću te vrste u istoriji Evrope.
1904 - Rođen je engleski pozorišni i filmski glumac Ser DŽon Gilgud (John Gielgud). Slavu je stekao ulogama Šekspirovih junaka, a filmsku nagradu Oskar dobio je 1981. za ulogu u filmu "Artur".
1907 - Rođen je haićanski predsednik Fransoa Divalije (Francois Duvalier), "Papa Dok". Bio je predsednik-diktator Haitija od 1957. do smrti 1971. godine.
1914 - Umro je američki filozof i logičar Čarls Sanders Pirs(Charles Sanders Peirce), osnivač pragmatizma, pravca kojeg je kasnije razvio Vilijam Džejms (William James).
1917 - Umro je poljski lekar Ludovik Lazar Zamenhof (Lazarus Ludwig), izumitelj veštačkog jezika esperanto. Pod pseudonimom Dr Esperanto izdao je 1887. godine udžbenik novostvorenog jezika "Lingvo Internacia".
1930 - Ruski pesnik Vladimir Vladimirovič Majakovski, jedan od utemeljivača ruskog futurizma, autor lirskih poema "Oblak u pantalonama" i "Flauta kičma", izvršio je samoubistvo u Moskvi.
1931 - U Španiji je proglašena republika nakon abdikcije i bekstva iz zemlje kralja Alfonsa III. Republiku je 1939, posle trogodišnjeg građanskog rata, ukinuo general Francisko Franko.
1945 - Savezničke trupe uhapsile su nemačkog diplomatu i političara Franca fon Papena (Franz) i izručile ga sudu za ratne zločine u Nirnbergu. Oslobođen je krivice, kasnije je u Nemačkoj osuđen na osam godina zatvora, ali je pušten već 1949.
1969 - Umro je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta i član Srpske akademije nauka i umetnosti, poznat po studijama i raspravama o staroj dubrovačkoj i dalmatinskoj književnosti.
1975 - U Sikimu (severoistočna Indija) ukinuta je monarhija i proglašena republika. Sikim je postao 22. država Indijske Unije.
1986 - Umrla je francuska književnica Simon de Bovoar (Simone de Bovoar), životna saputnica Žan Pol Sartra (Jean Paul Sartre). Njena knjiga "Drugi pol" bila je inspiracija feminističkog pokreta.
1988 - U Ženevi su Avganistan i Pakistan potpisali sporazum o Avganistanu, a ŠSR i SAD su dali izjave o nemešanju i neintervenciji. Sporazumom je predviđen povratak avganistanskih izbeglica iz Pakistana i povlačenje sovjetskih trupa iz Avganistana.
1994 - Dva američka borbena aviona F-15 greškom su, iznad severnog Iraka, oborila dva američka helikoptera, usmrtivši svih 26 ljudi u njima.
1995 - Svetska zdravstvena organizacija saopštila je da u bivšoj Jugoslaviji ima oko milion ljudi kojima je potrebna medicinska pomoć zbog psiholoških trauma izazvanih ratom.
1999 - Najmanje 75 ljudi je poginulo, a 25 je teško ranjeno u Metohiji u dve izbegličke kolone koje su raketirali avioni NATO-a.
1999 - Pakistan je izvršio probu balističke rakete dometa 2.000 kilometara, sposobnu da nosi nuklearne projektile.
2000 - Mitingom u centru Beograda, pod geslom "Stop teroru - za demokratske izbore", srpska opozicija počela je koordiniranu akciju za demokratske promene u zemlji.
2003 - Na zasedanju u Luksemburgu šefovi diplomatija Evropske unije (EU) odlučili su da zabrane ulazak na teritoriju EU svim licima na Balkanu koja pomažu haškim optuzenicima na slobodi.
2003 - U blizini Bagdada američke specijalne snage uhapsile su bivšeg lidera palestinskog gerilskog pokreta Abu Abasa (Abbas), optuženg da je organizovao otmicu italijanskog putničkog broda "Akile Lauro" 1985. godine i ubistvo Amerikanca Leona Klinghofera (Klinghoffer) koji je bačen u Sredozemno more.