Ana Ivanović: Biću uskoro ona stara

Nakon izuzetno loše 2009. godine, Ana Ivanović je za početak nove sezone najavljivala veliki povratak, a prvi plan je bio dobar rezultat na prvom grend slemu Australian Openu. Iako je kraj stare i početak nove godine Ana provela u zemlji kengura, ipak nije uspela da nađe pravi recept i ritam da ode dalje od 2. kola turnira.

Pre početka Australian Opena Ivanovićeva je gajila nade da može i do finala, objašnjavajući da se za ovu sezonu odlično pripremila i odmorila, ali na put njenim ambicijama stala je Žizel Dulko, sa pobedom od 2:1 (6:7, 7:5, 6:4).

Uprkos porazu, Ana je izašla pred novinare nakon meča, gde je rekla kako je tužna zbog svega, ali da proces povratka mora da ide tom putanjom.

Da li je servis bio glavni problem u meču?
- To je bio samo jedan od problema. Posebno sam razočarana što sam uspela da se vratim u igru u trećem setu, a onda je došlo do nekoliko duplih grešaka i njene tri meč lopte. Povratka više nije bilo.

Priča se opet ponavlja: boriš se, dosta improvizuješ i na kraju padaš i gubiš.
- Tako ispada. Ovo je zaista teško i mnogo me boli. Sve je to deo jednog procesa. Sa druge strane, moram da budem strpljiva. Osećam se bolje na terenu i igram bolje. Mislim da ću uskoro biti ona stara. Nastavljam podignute glave da radim, a servis je svakako važan deo čitavog procesa. Osećam napredak, naravno ne brzinom kojom bih želela, ali ide sve na bolje. Jeste mi teško, ali to moram da prihvatim.

Koji deo servisa misliš da je najproblematičniji?
- Moram da budem dosta opuštenija i da malo drugačije držim loptu u levoj ruci. Treba da poradim i na bacanju loptice.

U ključnim momentima izgleda kao da ti nedostaje samopouzdanje.
- Da, o tome sam pričala sa trenerom i pre početka. Ja na teren dođem da uživam u igri, bez nekih očekivanja. Dobro startujem, dobro igram dalje i onda stanem ili osetim neku tenziju koja me zaustavi. Upravo radim na tome da koncentraciju zadržim sve vreme na terenu.

Ako te neko pita da uporediš 2008. i 2010. šta kažeš? Te 2008. si bila reket br. 1 i igrala finala grend slemova, a sada ispadaš u 2. rundi.
- Sada imam veća očekivanja, a i mislim da sam napredovala na nekim poljima u odnosu na 2008. Bolje udaram lopte, bolje se krećem. Prošle sezone sam zaostajala u fitnesu, a sada su se i te stvari popravile. Najvažnije je da pronađem neki balans za sve i mislim da će se stvari dosta popraviti u ovoj sezoni.

(old_image)Zašto si zanemarila fitnes prošle godine?
- Zbog sitnih povreda koje su me mučile. Posle Vimbldona sam počela da radim sa Skotom, tako da nisam imala mnogo kondicionih priprema. To se očigledno dosta odrazilo na moju igru, ali mislim da sam sada sve postavila na mesto. Srećna sam i pozitivno razmišljam o svemu.

Da li si pričala sa Adamom o svemu što se dešava? Oboje ste imali slične godine.
- Naravno da jesmo. Svaki sportista u karijeri ima ovakve faze. I tada moramo da ostanemo pozitivni, iako je to često teško. Važno je što su i porodice uz nas i kroz sve ovo prolazimo zajedno. Najvažnije od svega je da iz takvih situacija uvek nešto naučimo i trudimo se da se takve stvari ne ponove.

Da li pokušavaš više da igraš na instinkt ili voliš da razmišljaš na terenu?
- Obe stvari su sastavni deo moje igre. Razmišljam o svemu, ali me emocije često i ponesu, pa onda pružam i najbolje partije. Tada instinkt preovladava i to su stvari sa kojima sam se uvek najviše borila.

Kako si provela tri meseca prošle godine, kada si se povukla sa terena?
- Zapravo, to je bilo oko 5 nedelja. Ni sama se ne sećam kada sam imala toliko vremena. Prijalo mi je da malo sredim misli. Bila sam sa porodicom, prijateljima, posetila sam Beograd, a sa treninzima sam počela još u novembru. Prvo sa kondicijom, a krajem novembra i sa tenisom.

Kako provodiš vreme kada odlučiš da se odmoriš od tenisa?
- Volim da čitam i da gledam filmove. To me najviše opušta, mada zbog toga često mnogo vremena provodim u kući, što svakako nije dobro. Onda odlučim da malo više šetam i da viđam drage ljude. 

Priredila: Katarina Stojković