Zimonjić o porodičnom životu

Najuspešniji Srbin na ovogodišnjem Otvorenom prvenstvu Australije je Nenad Zimonjić, kome je ovo bilo deveto finale, četvrto u paru sa Danijelom Nestorom. O utiscima iz Melburna, ali i porodičnom životu i putovanjima, Zimonjić je izneo impresije kao gost bloger, na zvaničnom sajtu Australian Opena.

Ovo je moja 12 godina u Asutraliji, a moj život se u tom periodu mnogo promenio, na bolje. Prvi put sam u Melburnu zaigrao 1999, a danas sam otac 14-mesečnih blizanaca Leona i Lune. Jako sam srećan što su se rodili 8. decembra 2008, što je van sezone u tenisu, tako da sam sedam ili 8 dana bio sa njima. Supruzi sam prvo pomagao u bolnici, a zatim i kod kuće, koliko god sam mogao.

Bilo mi je teško da pre godinu dana dođem u Australiju i ostavim ih. Najviše sam se plašio da me ne zaborave kada se vratim kući. Puno mi je značilo što su, kada sam stigao iz Melburna, iako jako mali, ipak mogli da mi podare osmeh. Sve teže mi pada da ih napuštam i da gubim interakciju koju stvaramo. Oni svakako još ne razumeju šta se dešava, ali u celoj priči nam dosta pomaže Skajp, pošto tako mogu da ih vidim i razgovaram sa njima i kada sam na putovanjima.

Život mi je sada mnogo lepši, pošto kad god se vratim kući nakon napornog dana, deca uspevaju da mi vrate osmeh na lice. Odmah zaboravljam sve loše i na terenu mi je mnogo lakše. Trudim se koliko god mogu da provodim vreme sa porodicom i decom. Dosta se žrtvujem i zato želim da rezultati koje pravim na terenu budu najbolji.

Kao teniser dosta putujem, pa je uvek lepo vratiti se kući. Dobro je kada odlično igram na turnirima, ali ako ispadnem ranije, onda imam nekoliko dana više za odmor kod kuće sa decom.

Počeli smo da putujemo zajedno, ali to su uglavom putovanja na kojima ostajemo malo duže, da bismo imali dovoljno vremena da se prilagodimo. Bili smo zajedno u Dohi, a prošle godine i na Rolan Garosu. Nakon toga oko dva meseca smo boravili u Londonu, gde sam igrao na Kvinsu, a zatim i na Vimbldonu. Iznajmili smo stan i to je bila prava kućna atmosfera za sve.

Danas na turnirima ima mnogo više dece, posebno na dubl mečevima, gde su igrači koji su malo stariji. Turniri su sada sjajno organizovani, mada naša deca su još mala da bi išla u jaslice. Kada prohodaju, verovatno ćemo ih ostaviti, a Mina će moći da gleda mečeve i da bude sigurna da su oni dobro.

Velika je šansa da sledeće godine i Leon i Luna dođu u Australiju. Važno je samo da sve dobro isplaniramo zbog velike vremenske razlike.

Dok boravim u Melburnu, postoji dosta lepih stvari koje tu mogu da vidim. Najinteresantniji su mi akvarijumi i ZOO vrt sa autsralijskim životinjama. Mislim da će sve to biti zanimljivo i mojoj deci. Želimo da im pokažemo što više različitih stvari i kontinenata, gde mogu da nauče mnogo jezika. Lepo je i da se sretnu sa drugačijim ljudima.

Do sada smo obišli i SAD, tačnije Majami, Austriju, kada smo bili na skijanju, i to je sigurno bila lepa promena za sve.

Melburn je prelep grad i ukoliko vam dobro ide na turniru, u letu na ovom kontinentu možete uživati više od dve nedelje. To je dovoljno dobar razlog da poželim da i decu dovedem tu.“


Priredila: Katarina Stojković