Veštačka mrežnjača leči slepilo

Naučnici su načinili napredak, a možda čak i preokret, u lečenju jednog retkog očnog oboljenja koje uzrokuje slepilo

Kada je Deren Ejbremson bio sasvim mali često je udarao u stvari oko sebe. Ali kad je napunio pet godina, majka Ana nije više mogla da ignoriše njegov hendikep.

“Stajao je samo nekoliko metara udaljen od mene i panično je ponavljao – ‘ Gde si mama, gde si’? I to me je zaista potreslo” – seća se ona.

Gde si mama?

Derenu je ustanovljena dijagnoza retinitis pigmentoze, retkog i neizlečivog obolenja koje polako ubija ćelije mrežnjače – prenosnike svetlosti i boja prema mozgu. Lekari su Derenu, kad je napunio deset godina, rekli da bi jednoga dana mogao potpuno da oslepi a to je nešto o čemu se on trudi da ne razmišlja.

“Jednostavno sam to prihvatio kao činjenicu. Mislim da ću patiti nedelju-dve ali ću morati da se na to naviknem” – ne bez tuge kaže Deren.

Postoji mnogo stvari koje Deren ne sme da radi kako bolest napreduje. Igranje s loptom je jedna. Međutim, jednoga dana će lekari možda biti u stanju da očuvaju ili povrate vid pacijentima kao što je ovaj dečak.

Čip i kamera

Oftalmolozi s Medicinskog fakulteta Univerziteta južne Kalifornije uskoro će početi drugu fazu u svom radu sa implantatima mrežnjače. Umetak sadrži sićušni čip protkan elektrodama. Kada se ugradi, pacijent će moći da koristi kameru smeštenu u naočarima. Umetak preuzima slike iz kamere i šalje signal mozgu, omogućavajući ljudima da vide svetlost i tamu , pa čak i neke slike.

Na Univerzitetu Misurija, profesor Kristina Nerfstrom ima drugačiji pristup. Ona radi sa slepim mačkama, za koje kaže da pate od mnogih očnih obolenja kao i ljudi jer su njihove oči slične ljudskim očima kad je reč o veličini i konstrukciji. To ih čini dobrim kandidatima za istraživanje.

“One imaju slepilo koje se prirodno pojavilo i koje je nasledno i mi želimo da lečimo njihove probleme sa vidom” – podvlači profesorka Nerfstrom. Ona je u mrežnjače svojih eksperimentalnih mačaka ugradila mikročip, širine samo dva milimetra.

“Taj mali mikročip je zamena za umiruće fotoreceptore u mrežnjači čija je funkcija da pretvaraju svetlosne impulse u električne impulse, tako da je mikročip zamena za ćelije mrežnjače” – podseća ona.

S mikročipom, mačke održavaju prirodni vid mnogo duže nego mačke koje nisu tretirane. “Ovo istraživanje je veoma važno pošto pokušavamo da povratimo neku vrstu vida slepim ljudima. Čak i ako to znači samo videti kockice, kružiće i tome slično, bolje je videti nešto nego ne videti ništa” – smatra Nerfstrom.

Krajnji cilj profesorke Nerfstrom je naći način da se očuva vid u meri u kojoj ga neke osobe imaju. Ali ona smatra da bi jednog dana njeno istraživanje možda moglo čak i da popravi vid pacijenata.

Sa druge strane, na Univerzitetu južne Kalifornije, Glas Amerike prenosi izjavu lekara da bi, ukoliko sledeća faza njihovog istraživanja bude dobro napredovala, kombinacija mikročipa i kamere mogla da bude dostupna na tržištu za samo dve godine. (FoNet)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.