„Za naše Kosovo“

Beograđani su u nedelju uveče imali „slatku dilemu“ – dočekati novu evro-zvezdu Mariju Šerifović ili otići na humanitarni koncert na Marakani i tako pomoći Raško-prizrenskoj eparhiji. Podudaranje ova dva događaja koje se, nažalost, nije moglo izbeći, uslovilo je da severna tribina našeg najvećeg stadiona ne bude baš krcata, ali je oko 6.000 ljudi stvorilo atmosferu kao da je pun ne samo sever, već skoro cela Marakana 

Odmah treba istaći – sve čestitke „Delijama“. Uložili su mnogo truda da učine jedno veliko delo, organizovali su koncert na kom su svoj posao maksimalno pošteno i punog srca, bez ikakve novčane nadoknade, odradili svi koji su se pojavili na bini. 

Na početku, Bilja Krstić je sa svojim bendom „Bistrik“ odmah dobila veliki aplauz, pošto je rekla : „Dobro veče, „Delije“, vi ste šampioni!“. U narednih tridesetak minuta sever se potpuno prepustio etno ritmovima, što je bilo zagrevanje za nešto mnogo žešće. 

Odmah je bilo jasno – Beograd se uželeo „Direktora“! Drakula i ekipa su pokazali da su 90-tih stvorili pesme koje će da traju, bez obzira što su, uglavnom, opevale tada aktuelnu političku garnituru. Na početku njihove svirke sever je „eksplodirao“ od pirotehnike, a dobro poznati hitovi „Ko je svetski šampion“, „Ide voz“, „Mi volimo pivo“ izazvali su delirijum u publici. Šteta je što njihovi noviji radovi nemaju veći odjek u javnosti. 

Posle „Direktora“ usledilo je novo „smirivanje strasti“, i povratak korenima, uz Ljubomira Manasijevića i ansambl „Svitanje“. „Neverne bebe“ su ponovo podgrejale atmosferu, pokazavši po ko zna koji put da sviraju podjednako dobro u svom prostorima – od malih klubova, do stadiona. Uz stare hitove, čuli smo i dve pesme sa novog albuma – dobro poznatu „Da ima nas“, i odličnu, rokersku „Hajdemo svi“. Izlazak na binu benda „357“ bio je znak mnogim zvezdašima da preskoče sve prepreke i pridruže se Nikoli i ekipi na bini. Nije se ni sumnjalo da će sever odlično prihvatiti njihov miks versko-političkih tema i navijačkih pesama. 

Finiš je protekao u znaku „starih asova“. Doduše, nisu ni „Bajaga i instruktori“ ni „Riblja čorba“ bili na bini dugo, ali, to se od njih nije ni očekivalo, pošto su, kao što je poznato, oba benda nedavno održala sjajne koncerte u „Areni“. Lepo je videti i čuti da se Bora Đorđević uspešno oporavlja posle tragedije koja ga je zadesila, i da zvuči jednako dobro kao pre dva meseca u našoj najvećoj hali. 

Uoči ovog koncerta upućivan je apel svima, bez obzira na navijačku pripadnost, da dođu i time pomognu našem napaćenom narodu na Kosovu. Ipak, činjenica da su događaj organizovale „Delije“, i to na severnoj tribini Marakane, neminovno je uslovila da najveći deo publike čine simpatizeri crveno-belih. U takav kolorit, naravno, uklopio se i voditelj Milan Kalinić, zvezdaški orijentisani muzičari, pa je onda sasvim logično što su, pre koncerta, burno pozdravljeni fudbaleri Crvene zvezde koji su osvojili titulu šampiona Srbije. U prvom planu su ipak bile pesme o Kosovu, pogotovo ona koju je 1990. godine napisao Ljubomir Manasijević – „Sa Kosova zora sviće“. Njen refren „Oj Kosovo, Kosovo, zemljo moja jedina, zemljo slavnih vitezova, Lazara i Miloša“ odjekivao je tokom celog koncerta. 

Naravno, ovakav događaj teško može da prođe samo sa sloganima ispunjenim ljubavlju i patriotizmom. „Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji“ i slični pokliči samo su nepotrebno naneli mrlju na jedno lepo veče i na koncert koji je bio pun duha, ispunjen lepim porukama. Koncert koji u svakom smislu, a ne samo u materijalnom, sigurno mnogo znači našem narodu na Kosovu.

Milan Ćunković

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.