Digital 2017 - Boris Trivan: Ako ih ispravno koristimo, društvene mreže su saveznik svima!

Ovogodišnji - #Digital2017 - trajaće 2 dana - 07. i 08. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

Ovogodišnju konferenciju otvoriće prvog dana - Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije i Džulija Patriša Fini, ambasadorka Australije u Beogradu, a drugog dana - Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vlade Republike Srbije i Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela u Beogradu

Tokom dva dana u okviru devet panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, budućnosti filma i bioskopa u digitalnom dobu, revolucijama na društvenim mrežama, marketinškoj i medijskoj sceni i njenoj budućnosti, kao i o kriznom komuniciranju, Uberu, gorućim temama IT scene i drugo.

Drugog dana konferencije, 8. septembra, u panelu "Revolucija, 100 godina posle: Da li su "zimski dvorci" digitalnog doba neosvojivi" učestvovaće i Boris Trivan, suosnivač, direktor programa i viši predavač na Institutu za digitalne komunikacije, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji:

Ima li revolucije na društvenim mrežama? Da li su u pravu oni koji kažu da se sa ulica preselila na internet?

- Svakako da ima. I to u gotovo svim segmentima života i poslovnih industrija. Od onih doslovnih revolucija kao što je Arapsko proleće gde su jednu od krucijalnih uloga odigrale društvene mreže, pa sve do ovih laganijih tema kao što je šoubiznis, s obzirom da se danas sve češće pojavljuju javne ličnosti koje su ponikle upravo na društvenim mrežama. Često zaboravljamo da je i Džastina Bibera tadašnji menadžer pronašao preko klipova na njegovom Youtube kanalu. Društvene mreže su mediji i usudiću se da kažem daleko jači mediji od svih tradicionalnih koje imamo. Ono što nedostaje društvenim mrežama u tom kontekstu jeste kredibilitet u "izveštavanju", mada je to dosta rastegljiv pojam i kada su u pitanju mediji kod nas.

Kako vidiš to što su društvene mreže postale glavni izvor informacija u današnjem novinarstvu?

- U načelu, to nije ništa ni čudno ni loše. Ako imate javne ličnosti, političare, sportiste, muzičare, umetnike i naučnike na društvenim mrežama i oni iznose svoje mišljenje na svojim profilima, ta informacija je podjednako validna kao i da vam ju je dotični dao tokom intervjua uživo. Mi smo informaciju o tome da je Srbija dobila datum za početak pregovora o pristupanju Evropskoj uniji saznali pre nego što su svi izašli iz sale i saopštili to u zajedničkom obraćanju novinarima. Saznali smo to tako što je tokom sastanka, Herman van Rompej napisao to na svom tviter nalogu. Kada se 2008. godine dogodio zemljotres u Kragujevcu, ta informacija je bila na Tviteru 7 sekundi nakon potresa, na RTS-u posle pola sata, a u štampanim izdanjima, sasvim prirodno, tek sutradan ujutro. Nije problem što se prave vesti od informacija sa društvenih mreža, problem je kakve se vesti prave. Ne može vest biti da je pevačica postavila sliku na Instagram. Ali to je već problematika koja nema veze sa digitalnim komunikacijama, a još manje sa novinarstvom.

Kome su društvene mreže danas saveznik, a kome neprijatelj?

- Ako ih ispravno koristimo, onda su saveznik svima. Kad kažem ispravno, ne mislim da postoje pravila korišćenja, već jednostavno ih svako koristi kako njemu odgovara. Ono što jeste važno, to je da ljudi nauče da sve ono što ne bi radili u offline svetu, ne treba da rade ni na društvenim mrežama. Iluzija je ako mislite da ste sakriveni iza ekrana jer nema transparentnije komunikacije od digitalne komunikacije. U tom kontekstu, društvene mreže najveći su neprijatelj političarima i svima ostalima koji bi svoje ciljeve eventualno pokušali da ostvare manipulacijom i neistinom.

Program, učesnike, informacije o prijavi i kotizacijama možete pronaći na zvaničnom sajtu www.digital2017.rs