Svetlo s krova
Sredinom avgusta počinju građevinski radovi pod svodovima Narodnog muzeja. Samo za iznošenje dela zbirke angažovano je 112 kamiona od po pet tona nosivosti. Završetak radova i zgrada sa novim izgledom očekuje se 2.010. godine. Kako će izgledati rekonstrukcija ove nacionalne ustanove i kako sada izgledaju prostori, objašnjavao je juče u pratnji novinara i snimatelja arhitekta Milan Rakočević, rukovodilac projekta čiji tim čine 74 saradnika. Ukupna cifra potrebna za rekonstrukciju iznosi 25 do 27 miliona evra ili, kako je to slikovito objasnioRakočević, dve pakle cigareta po svakom Srbinu. Glavni ulaz u Narodni muzej posle rekonstrukcije biće sa Trga Republike. Svečano stepenište, za koje se ispostavilo da ne vodi nikuda, biće stavljeno u funkciju muzeja. Cela konfiguracija muzeja pokazuje da je zgrada decenijama dograđivana, ali nikada nije u celini završena. Kada je 1944. godine pala bomba na zgradu muzeja uništena je kupola. Zgrada je bez kupole otvorena za posetioce 1952. a kupola je vraćena tek 1966. godine.
U šetnji kroz oronulu muzejsku zgradu, arhitekta Rakočević je poveo goste na krov, odakle se pruža jedinstven pogled na deo grada oko Trga Republike. Iznad ovog prostora planirana je staklena kupola. S jedne strane, kupole će biti čitaonica, a sa druge strane restoran. Novi izgled dobiće i velika sala za izlaganje umetničkih dela koja, kada je projektovana, nije dobila planiranu zastakljenu konstrukciju nad svojim svodovima, već je svetlo veštačko. Novi projekat predviđa uklanjanje ovog „sarkofaga” iznad velike sale i prirodno osvetljenje koje će se reflektovati duž svih nivoa muzeja, sve do atrijuma. Izložbene sale rasprostiraće se na šest nivoa.
Pogled sa krova muzejske zgrade otkriva i mnogo neiskorišćenog prostora koji nema nikakvu estetsku vrednost, kao što je, na primer, i jedan ogroman, ružan dimnjak star više od 30 godina koji ničemu ne služi.
Nova funkcionalna organizacija prostora zajedno sa proširenjima povećaće prostor muzeja za 30 odsto, a prostor za izlaganje za čak 250 odsto. Neoklasicistička fasada zgrade ostaće nepromenjena. Nova vizija Narodnog muzeja podrazumeva transparentnost, inovativnu, dinamičnu, informativnu, komunikativnu postavku koja koristi nove medije... Elektrika, klimatizacija, napajanje, biće konstruisani tako da po potrebi budu podložni promeni.
Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja, kaže da je priliv sredstva u svakom slučaju rizik i da svako odlaganje redovnih uplata produžava rok završetka.
U Narodnom muzeju sve je u fazi pakovanja, ali još je neizvesno u koji će se prostor preseliti zaposleni. Na pitanje šta se događa sa Galerijom fresaka, gde je trebalo da se usele službe konzervacije, Tatjana Cvjetićanin odgovara da još nije pronađen prostor za tu svrhu.
M. Đorđević