Organska hrana

Da li je organska hrana samo pomodni hir Zapadnog sveta koji prisvaja i promoviše nove tendencije u službi zdravog života ili jedina budućnost kada je proizvodnja hrane u pitanju

Da li je ta hrana zaista zdrava ili je samo veliki biznis i mamac za brojne zagovornike zdrave i prirodne ishrane? I, da li uopšte znamo poreklo onoga što jedemo? 

Ni crvi ih neće  „Organska hrana je hrana koja je gajena u posebnim uslovima, osnovni preduslov je da se poštuju određena pravila u uzgajanju tih namirnica. Sa modernizacijom, uz korišćenje moderne tehnologije uzgajanja, u staklenicima, uz korišćenje stajskog đubriva počeo je da se dobija veliki prinos. Ta hrana je prazna, nutritivno siromašna. Industrija je zainteresovana za što veće prinose – manje se vodilo računa o tome koliko je ta hrana zaista nutritivno kvalitetna. 

Veliki prinosi  Proizvođače interesuju grami po hektaru, a ne, u suštini, da li je ta hrana ono što u ljudskoj ishrani ispunjava osnovne uslove kada su hranljive materije u pitanju. Organski gajena hrana je smišljena tako da se dobije veliki prinos ali se više insistira na kvalitetu. To znači da se ponovo koristi stajsko đubrivo, kao što su ranije ljudi koristili, pesticidi su izbačeni iz upotrebe a polja na kojima se ta hrana gaji moraju da budu udaljena od saobraćajnica, fabrika – neophodno je da vazduh u kom te biljke uspevaju bude čist vazduh. Važno je i da se biljke navodnjavaju čistom, izvorskom vodom. Insistira se na toj zdravoj životnoj sredini u kojoj te biljke rastu. 

Prirodno đubrivo  Za tu organsku hranu je važno i da bude izložena određenoj temperaturi, lišće ne sme da bude sasušeno…Biljka mora da bude prvoklasna. Danas se zna da u šargarepi ima više karbijuma nego beta karotena. Cvekla nije ono što je bila, mlad luk nema dovoljno selena zbog korišćenja veštačkog đubriva. Vraćanje na stare načine uzgajanja (korišćenje prirodnog đubriva) omogućava i hranljive materije i izgled biljke. Korišćenje velikih količina veštačkog đubriva dovodilo je do proizvodnje maltene lakiranih jabuki i pomorandži, na primer, koje ni crvi nisu hteli da jedu“, objašnjava Branka Konstantinović-Birovljev, nutricionista u beogradskom Zavodu za zaštitu za zdravlje studenata. 

Organska  hrana  O masovnom opredeljenju ljudi u svetu za organsku ishranu svedoče brojni supermarketi koji imaju posebne delove snabdevene isključivo organskom hranom, kao i farme na kojima se ova hrana može kupiti direktno od proizvođača. U poslednjih nekoliko godina, prema statistikama, prodaja organske hrane uvećala se za 30 odsto. Proizvođači organske hrane su vrlo glasni u zagovaranju njenih prednosti – za ljude, zdravu životnu sredinu nezagađenu raznim pesticidima, životinje koje se uzgajaju bez trauma i rastu prirodno, bez dodataka u ishrani koji obezbeđuju brži rast. 

 Zdrava al skupa  „U svetu je organska hrana deset puta skuplja. Kod nas ljudi verovatno nisu obavešteni dovoljno. Bilo kog čoveka na pijaci da pitate da li prska hranu on će vam, ako je iole pošten reći da prska. Kod nas se jabuka, u proseku, prska deset do dvadeset puta, što je strašno. Tako da kora u kojoj ima mnogo vitamina treba ili dobro da se opere ili da se skine. Kad se ne bi prskale ne bi imale takvu formu, i količinu i bile bi uništene od štetočina. Kod nas se malo vodi računa o vitaminima u hrani, ne razmišlja se mnogo o tome“, navodi još Branka Birovljev. 

U svetu postoje brojne asocijacije proizvođača organske hrane i konzumenata koji tvrde da je organska hrana jedina zdrava hrana a njen način proizvodnje jedino isprvan. S druge strane, konvencionalni proizvođači navode da je njihov način uzgajanja biljaka i životinja i umereno korišćenje hemijskih materija jedini dobar način proizvodnje zdrave hrane , kao i da je organska hrana veštačka tvorevina koja, zahvaljujući marketingu, dobija na popularnosti. 

Sigurno je da je poklonika organske hrane u svetu svakim danom sve više, kao i da će proći dosta vremena dok se kod nas bude zaista znalo koja hrana je potpuno organskog porekla(i kojim proizvođačima zaista možete da verujete ako se odlučite za konzumiranje organske hrane).

Jelena Jovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.