Deveta epizoda

PARTIZAN 1966.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Mi smo se kao generacija pojavili 1957. godine, kada smo u juniorskoj konkurenciji bili ubedljivo najbolji. Nas su prozvali „Partizanove bebe“.

Marko Marković, komentator: „Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić i Pirmajer“

Miroslav Rede, novinar: „To je bila prva građanska, a ne vojna ekipa, sastavljena od dečaka iz Beograda i okoline“.

Milan Galić, fudbaler: „Partizan je imao takvu ekipu, koja je mogla svaki klub da pobedi“.

Crno beli, kao da su u tom trenutku predstavljali fudbalski odgovor na umetnički tajfun iz beogradskog „Kino kluba“ - crni talas... Sa jedne strane Saša Petrović, Dušan Makavejev i Živojin Pavlović, a sa druge Milutin Šoškić, Fahrudin Jusufi, Velibor Vasović, Milan Galić... Te 1966. Evropa je dobila veliki tim, kome ni prvaci Francuske i Nemačke u Kupu šampiona, nisu mogli ništa.
A onda je došlo četvrtfinale sa čuvenom praškom Spartom.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Sparta je bila tim koji godinama nije izgubio utakmicu. Imali su sjajne pojedince uklopljene u odličan kolektiv. Bečejac i Kovačević nisu mogli da igraju. Poveli smo, pa smo promašili penal, pa nam je dosuđen penal... U svakom slučaju nesrećna utakmica koju smo izgubili sa 4:1“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Nekako su ljudi verovali da Partizan i pored 4:1 može da prođe“.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Odigrali smo fenomenalnu utakmicu, sve nam je polazilo za rukom. Pobedili smo ih sa 5:0, oni nisu mogli da veruju“

Polufinale je bilo epsko. Bebe protiv Beba, jedne iz Mančestera, druge iz Beograda.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Mančester je u Beograd došao kao jedan od najvećih timova na svetu sa fenomenalnim igračima“.

Božo Koprivica, esejista: „Igrali su tu Best, Čarlton i Lou. Bili su popularni kao Bitlsi i Stonsi zajedno“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Beograd do tada tako nešto nije doživeo. Takvu atmosferu, slavlje, zanos... Ne samo kod navijača, već i kod svih koji su voleli fudbal“.

Ivan Ćurković, fudbaler: „Ovde smo ih pobedili sa 2:0. Bio je to dobar rezultat pred revanš. Tamo im nismo dozvolili da dođu do produžetaka“.

Žarko Zečević, košarkaš: „Gubili smo sa 1:0. Tada smo mi živeli u Kragujevcu. Sećam se da smo brat i ja navili sat kada treba da se završi utakmica. Sat je zvonio, a utakmica još nije bila završena. Svašta se tada dešavalo pred našim golom...“

Vladica Kovačević, fudbaler: „To je bila divovska borba naše odbrane, na čelu sa Šoškićem, Rašovićem i Vasovićem. Izdržali su do kraja i otišli smo u finale“.

Najveći protivnik Partizana u finalu nije bio madridski Real, već samo i isključivo Partizan.

Milan Galić, fudbaler: „Bilo je problema, šta uraditi s jednom ekipom, koja je svetska, da li da ostanu igrači u Partizanu ili da im se dozvoli da odu u inostranstvo“.

Miroslav Rede, novinar: „Čudna atmosfera je napravljena pre utakmice, jer je većina igrača već bila prodana, iako su gotovo svi za duplo ili troduplo manje novaca želeli da ostanu u Partizanu“.

Milan Galić, fudbaler: „To je bio jedan od razloga zašto Partizan u finalu nije delovao onako kako je mogao“.

11. maja na briselskom Hejselu, istom onom na kojem su 19 godina kasnije život izgubile 39 osobe, Partizan je nesrećno poražen rezultatom 2:1.

Vladica Kovačević, fudbaler: „Vasović je posle jednog kornera Hasanagića skočio na drugu stativu i postigao gol“.

Milan Galić, fudbaler: „Čini mi se da smo napravili grešku, jer nas je taj gol poneo, pa smo previše i prebrzo želeli da damo i drugi gol. Zapostavili smo odbranu“.

Vladica Kovačević, fudbaler: „A onda se desila nepažnja, Amansio nam je dao gol i Real je izjednačio na 1:1. Drugi gol smo primili u drugom poluvremenu i mislim da smo posle toga bili gotovi. Možda nismo bili bolja ekipa od Mančester junajted, ali od Reala svakako jesmo.“.

Ono što su za Mančester, Bezbijeve bebe, a za Real Puškašova generacija, to su za Partizan bili oni.

CRVENA ZVEZDA 1991

I dok se bivša država spremala za krvavi raspad, a nacionalni lideri za poslednji kruzing po Titovim rezidencijama, u Beogradu su dva čoveka radila na stvaranju evropskog šampiona, primenivši savremeni evropski model, mnogo pre Romana Abramoviča.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: ,„U Zvezdi je uvek bila ideja da se dovede igrač iz Valjeva, Užica, Kraljeva i da za dve godine postane dobar igrač. Ja sam ramišljao drugačije. Želeo sam da dovedem najbolje igrače koji su postojali na tržištu“.

Vladimir Jugović, Crvena zvezda: „Mi smo bili prva generacija koja je verovala i išla do kraja“.

Dragan Stojković, Olimpik Marsej: „Kada sam odlazio iz Crvene zvezde, poželeo sam im: „Vidimo se u finalu““.

Srbi Stojanović, Mihajlović, Jugović i Binić, Crnogorci Savićević i Marović, Hrvat Prosinečki, Musliman Šabanadžović, Makedonci Pančev i Najdoski i rumunski Srbin Belodedić, osvajaju Kup evropskih šampiona, i tako od Zvezde stvaraju bez premca najuspešniji klub na ovim prostorima.

Vladimir Jugović, Crvena zvezda: „Bili smo dosta moćna ekipa i znam da se nismo plašili nijednog protivnika“.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Nije postojao tim u Evropi koga sam se ja plašio“.

Put do polufinala vodio je Zvezdine fudbalere kroz Švajcarsku... Škotsku... i Istočnu Nemačku. Prva utakmica polufinala na Olimpijskom stadionu u Minhenu, prošla je relativno lako.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Bio sam ubeđen da ćemo da pobedimo tu utakmicu. Izjednačili smo u 45. minutu, a ja sam posle ušao u svlačionicu i rekao im da se ne plaše jer će sigurno pobediti Bajern u Minhenu“.

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Tamo smo odigrali odlično, taktički veoma dobro... Prepustili smo im malo igru, a kontranapadima smo ih ranjavali. Na kraju 2:1 za nas“.

Grogirani Bavarci, bili su sve samo ne lak protivnik u revanšu.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Moram da priznam da sam se revanša u Beogradu uplašio, ali to naravno nisam želeo nikome da pokažem. Nemci su zaista bili dobar tim“.

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Nikada nije lako eliminisati Bajern. To je veliki klub, uz to i nemački...“

Istorija duela između jugoslovenskih i nemačkih timova, sazdana uglavnom od neuspeha, ulivala je dodatnu strepnju. To je osećala i publika.

Dejan Savićević, Crvena zvezda: „Ambijent je bio savršen i teško će se ikada ponoviti takva atmosfera“.

Utakmica protiv Bajerna u Beogradu, i Augentalerova `božja noga`, sve to praćeno frenetičnim navijanjem sa tribina, imala je sve elemente saspensa, dostojnog najboljih Hičkokovih filmova.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Počeli smo briljantno tu utakmicu. Vodili smo sa 1:0, a trebalo je da bude tri-četiri gola razlike“.

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Opet je pobedio balkanski mentalitet, imamo 1:0 i počeli smo sa opuštanjem. Znam da sam se svađao sa Binom i Robijem, jer nema opuštanja“.

Nemačka imperija međutim preuzima glavnu ulogu, i uzvraća udarac.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Primili smo jedan nesrećni gol kakav se prima jednom u 30 godina. Tada je Bajern izjednačio“.

Stevan Stojanović, Crvena zvezda: „Tog momenta prvo što mi je palo na pamet je bilo da sačuvam mrežu do kraja utakmice, jer nam je i 1:1 odgovaralo“.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Međutim, počela je panika. Primili smo drugi gol, bio je tajac na stadionu“.

Stevan Stojanović, Crvena zvezda: „Imali su šansu i za 3:1. Lopta je išla ka golu i nekom čudnom putanjom udarila u stativu. Efenberg srećom nije stigao do nje“

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Ipak smo bili zaslužili da igramo finale“

Stevan Stojanović, Crvena zvezda: „Taj autogol Augentalera je neobjašnjiv...“

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Posle svega onoga što je Crvena zvezda kroz svoju istoriju radila i pravila, pobeđivala velike klubove, ali nije stizala do trofeja, taj gol Augentalera nam je vratio sve“.

Dvomeč sa Bavarcima, potvrdio je da je Zvezda i kao klub i kao ekipa, bila dovoljno sazrela da ovaj put osvoji ono što je propuštala da osvoji u svojoj istoriji

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „U te dve utakmice smo zaslužili da eliminišemo Bajern, jer smo bili bolji“

Sreda 29. maj. Stadion Sveti Nikola u Bariju. Bila je to šansa ne samo te generacije, već svih generacija koje su od 4. marta 1945. nosile crveno-beli dres.

Refik Šabandžović, Crvena zvezda: „To je najvažnija utakmica klupskog fudbala, jer biti prvak Evrope je san svakog igrača“.

Uroš Đurić, slikar: „Postoje neke utakmice koje su veće od života“.

Važnost utakmice bila je ogromna, pa su se i treneri Petrović i Gutals odlučili za nešto drugačije taktike od onih na koje su nas navikli.

Stevan Stojanović, Crvena zvezda: „Ljupko nam je rekao da postoje dve varijante. Ili da igramo lepo, pa da ne osvojimo trofej ili da odigramo, kako on misli da treba, pa da postanemo prvaci Evrope“.

Dragan Stojković, Olimpik Marsej: „Olimpik je hteo da vidi kako će proći u prvom poluvremenu, pa da u drugom doda gas, što nije bio slučaj ranije“

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Možda nam je to bila najslabija utakmica u nizu tih utakmica, ali...“

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Imali smo stalno jednu kočnicu u sebi, da ne smemo da pogrešimo. Sve je to pridonelo da ne odigramo tako lepo, kao do tada...“

Dva sata teškog psihološkog trilera, a onda minuti sa impresivnim raspletom. Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović i Pančev bili su izabrani. Odgovornost je bila ogromna.

Uroš Đurić, slikar: „Ljupko je izabrao onih pet igrača, koje sam i ja imao u glavi. To su bili najhladnokrvniji likovi...“

Refik Šabanadžović, Crvena zvezda: „Ja sam gledao, ali je bilo igrača, koji nisu ni gledali“.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Ja sam virio malo, nisam ni video sve te penale...“

Ključni trenutak dogodio se već kod prvog penala za Olimpik. Glavni junaci Stojanović sa jedne strane, Amoros sa druge.

Stevan Stojanović, Crvena zvezda: „Ja sam mu prineo loptu i dao mu je u ruke. Međutim, on nije želeo da me pogleda“.

Ispred sebe je imao golmana Olmetu, a iza sebe 46 godina bogate klupske istorije. Poslednji penal šutirao je Darko Pančev.

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Ja volim kada odlučujem, to je neverovatno“.

Dragoslav Šekularac, Crvena zvezda: „Ne bih uzeo da pucam taj penal ni mrtav, a on je uzeo sam“.

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Strah me je bilo kada sam išao od centra do šesnaesterca. Nikad ne pucam penal, a da ne gledam golmana. Posmatrao sam ga do poslednjeg trenutka. Kada sam video da se slomio, tada sam šutirao“.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Gol sam video tek kasnije na televiziji“.

Dejan Savićević, Crvena zvezda: „Za Darka sam znao da ne može da promaši“.

Mnoga velika fudbalska imena nisu imala tu sreću da u rukama drže možda najvredniji pehar, koji je, ne tako davno, godinu dana živeo sa Beograđanima. Teško je verovati da će opet dolaziti na ove prostore...

Stevan Stojanović, Crvena zvezda: „Posle toliko godina, tek sada sam svestan koliko je to veliki uspeh“.

Kasnije iste godine, crveno beli ubedljivom pobedom od 3:0 protiv ekipe Kolo Kolo, u Tokiju osvajaju i Interkontinentalni kup.

Darko Pančev, Crvena zvezda: „Da se nije Jugoslavija rasturila, ostali bi još par godina u onom sastavu i siguran sam da bi odigrali makar još jedno finale“.

Dragan Džajić, Crvena zvezda: „Ako je neko oštećen i ako je neko mnogo izgubio raspadom Jugoslavije, onda je to Fudbalski klub Crvena zvezda“.