Lost City

Jelena Krstić, muzika, poezija, slikarstvo… od Lou Reed-a do “Sonate za klavir sa jednom dirkom”, od poezije zlatnih zvezda na nebu do uličnih grafita, od Vizantije do urbanizovanih sredina, od pisama ćirilice i latinice do starogrčkog alfabeta…

Ženska senzibilnost‚ nežnost i energična, odlučna ekspresivnost. Na obostrano slikanim platnima, isečena, zašivena, sa aplikacijama, sasvim slobodno, plus iskrenost i lakoća, bogatog kolorita, plus zlatna boja. Radost za oči, melem za dušu… Iako Jelenine slike jesu intimne beleške, lako se možemo naći u njima.

Ponedeljak je 21. maja 2007. godine. Galerija “Zvono”, ali i Višnjićeva ulica, bili su mali da prime sve one koji su došli na svečanost, svetkovanje umetnosti. Prijatno veče, lepo druženje, razgovori prijatelja koji se dugo nisu videli, cveće i koktel. Sve, ali baš sve na najvišem nivou, ali i diskretno, primereno momentu, na putu u večnost. Bilo je fantastično biti u poeziji i muzici sadržanoj u slikarstvu Jelene Krstić.

Lost City – Izgubljeni grad – ne tražite ga na mapi, ne tražite ga u Jeleninim slikami pa ni u poeziji, nema ga ni u muzici. Tražite ga tamo gde ga nema, gde se najmanje nadate da ćete ga naći, ne znam gde? I nije ni važno, važno je tražiti ga, tragati za njim, ako ga i nađete ćutite, nikom ne pričajte, možda, eto ako baš želite, šapnite Jeleni, ona će već znati – šta dalje!

Dragan Kljajić

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.