Predbračni ugovor

Znate li da u Srbiji postoji zakonska mogućnost da potpišete predbračni ugovor i obezbedite imovinu koju ste stekli pre braka ili koju ćete samostalno steći u braku?

Znate li da iz braka ne morate da izađete s pola imovine, kao do sada, i da je odredba kojom se to reguliše usvojena 2005. godine, da bi se naš pravni sistem uskladio sa sistemom EU?

Potpisivanje predbračnog ugovora može da liči na hladni, surovi pragmatizam i proračunatost za koju, podrazumeva se, u ljubavnom odnosu nema mesta. Ali, brak nije samo romantična veza, već i regulisanje ekonomskih odnosa ljudi koji su (svojom voljom) odlučili da žive zajedno. Kako navodi Milena Bešlić, advokat, većina prilikom razvoda govori da, da su znali za ugovor, sigurno bi ga zaključili pre stupanja u brak.

“Bračni ugovor, kao novina u regulisanju imovinskih odnosa supružnika, odnosno budućih supružnika, prvi put je kod nas kao zakonsko rešenje uveden Porodičnim zakonom iz 2005. godine. Prema ranijem zakonskom rešenju, u našem pravu primenjivao se režim zajedničke imovine kao prinudni zakonski imovinski režim, što znači da su supružnici bili slobodni da sklapaju samo one ugovore koji su u skladu s navedenim pravnim imovinskim režimom, s obzirom da ga nisu mogli menjati.

Pri ovome, veliki problem je nastajao prilikom utvrđivanja udela u sticanju zajedničke imovine svakog od supružnika, zbog čega su sudski postupci ove vrste veoma dugo trajali.

Sve po zakonu
Važećim Porodičnim zakonom unapređeno je uređenje imovinskih odnosa supružnika, tako što je, pored režima zajedničke imovine, koji se sada primenjuje uz pravilo jednakog sticanja 50:50 odsto, propisana i mogućnost regulisanja imovinskih odnosa supružnika bračnim ugovorom. Supružnici, odnosno budući supružnici, mogu imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom u pismenom obliku, a isti mora biti overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i upozna ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnosti”, objasnila je advokat Milena Bešlić.

Ona navodi da je ovaj ugovor alternativa postojećoj zakonskoj mogućnosti koju svaki sklopljeni brak podrazumeva, kao i da potpisan bračni ugovor veoma utiče na efikasnost rešavanja odnosa u sudskim sporovima.

“Ono što treba da se utvrdi u sudskom postupku već je regulisano ugovorom. Aposolutno se primenjuju odredbe ugovora u načinu podele zajedničke imovine. Navedenim zakonom su na bolji i potpuniji način regulisani imovinski odnosi supružnika, a pravna zaštita supružnika u sudskim postupcima postala je brža i efikasnija.”

Dakle, ono što ste posedovali pre braka, samostalno stekli u braku, dobili na poklon, nasledili – ne morate da delite – odvajaju se lična i zajednička imovina i sve to reguliše ovim ugovorom.

Dragica Ilić-Velimirović, pravnik u opštini Savski Venac‚ dugo je u braku, od svoje 23. godine i smatra da je ugovor odličan način da se budući supružnici obezbede za slučaj razvoda braka (od užasnih maltretiranja oko podele imovine), kao i da ugovor ne može da utiče na partnerske odnose već predstavlja samo ključ za rešavanje eventualnih problema u budućnosti.

A da li kod nas ljudi razlučuju ekonomski i emotivni aspekt braka ? I da li ugovor može da utiče na ljubavni odnos, u negativnom smislu?

“Većina ljudi ne odvaja ta dva aspekta, posebno mladi. Ovaj pravni institut predviđen za one koji imaju imovinu pre braka i istu hoće da zadrže i posle eventualnog razvoda. Pre svega, odnosi se na onu malu populaciju bogatijih. Ako pogledaš oko sebe, videćeš da mladi u brak uglavnom stupaju bez igde ičega. Oni koji imaju šta da zaštite mislim da to treba i da učine.

Sve za ljubav
Što se tiče ljubavi i romantične strane braka, ako se ljudi vole zaista nema tog ugovora koji na to može da utiče.

Ovakav ugovor, po mom mišljenju ne bi imao ama baš nikakvog uticaja na brak, odnose ili ljubav. Njegova funkcija je da zaštiti supružnike u eventualnom razvodu, jer olakšava postupak posle razvoda. Možda bi pružao supružnicima osećaj sigurnosti.

Mislim da je naše društvo sasvim zrelo i za ovaj vid regulisanja odnosa. Ne vidim nijedan razlog da imovina budućih supružnika ne bude regulisana na ovaj način.

Nesporno je da je brak u krizi što pokazuje i veliki broj razvoda, kao i veliki broj vanbračnih zajednica. Sredina je promenila, u dobroj meri odnos, kako prema braku, tako i prema vanbračnoj zajednici. Mislim da je sredina tolerantnija i spremnija da ih prihvati”, rekla je još Dragica Ilić-Velimirović, dodavši da bi u vreme svoje udaje, krajem sedamdesetih, ovakav ugovor doživela kao povredu emocija..

Ona je dodala i da smatra da mogućnost potpisivanja ugovora neće nikako uticati na smanjenje broja razvoda.

“Brak se, kao jedna od najvažnijih institucija društva, lomi, A šta ga može spasiti, ne znam i mislim da skoro nećemo naći odgovor. Činjenica je da je feministički pokret pozitivno uticao na ostvarivanju prava žena, a možda je, samo možda, posredno uticao na povećanje broja razvoda, jer je žena postala samosvesnija, ekonomski nezavisnija i manje spremna na kompromise.”

Vremena se menjaju, ali je naše društvo još uvek veoma konzervativno, kada su brak i porodični odnosi u pitanju. Milena Milanović iz Kruševca, student književnosti koji će višegodišnju vanbračnu zajednicu ove godine zameniti bračnom, smatra da su, što se emotivnog plana tiče, vanbračna i bračna zajednica na istom nivou. Za bračni ugovor smatra da će se sve više potpisivati u Kruševcu, ali da će se, zbog neodobravanja i podsmeha sredine to uvek držati u tajnosti.

“S obzirom da je naše društvo u potpunosti patrijarhalno ugovor će omogućiti mladim parovima da lakše regulišu odnose u braku, u ekonomskom smislu. Činjenica je da je više mladih bračnih parova koji ne poseduju mnogo na početku braka ili karijere, ali ima i onih koji su stekli neku značajnu imovinu pre braka, tako da će im ovaj zakon omogućiti da tu imovinu zaštite u slučaju razvoda. Mislim da ima brakova iz koristoljublja, ali oni su kratkog veka. Partneri se mogu zavaravati izvestan broj godina, ali, u principu, takvi brakovi se okončavaju razvodom.”

A može li bračni ugovor da inicira probleme u vezi?

“Za ljude koji nisu jednakog imovinskog stanja , potpisan bračni ugovor bi mogao da inicira neke probleme u braku. Može da utiče u smislu da uništi ljubav, samopoštovanje i samopouzdanje onog partnera koji je u brak ušao bez lične imovine. Mislim da ugovor može da funkcioniše kod ljudi koji su podjednakog imovinskog stanja”, smatra Milena Milanović.

Ako posmatrate bračni ugovor kao način zaštite imovine i zaštitu svojih nerava i energije ukoliko se vaša bajka završi pre nego što vas smrt rastavi, onda je to OK. Ali ako počnete da razmišljate da se, u stvari štitite od osobe u koju imate bezgranično poverenje i želju da s njom ostanete do kraja zivota, onda razmišljanje može da odvede u strepnju i negativno razmatranje braka, ili čak, posmatranje partnera drugim očima. To ovdašnjem mentalitetu nije strano, čini se da mnogi ne mogu da ostave po strani razmišljanja o eventualnim problemima koje bi potpisani ugovor sobom doneo, i da je (hladni) način razmišljanja koji uključuje razne osiguravajuće zakonske opcije ipak, karakterističniji za Zapadni svet.

Interni razgovori potpisnika ovog teksta, na temu predbračnog ugovora, uglavnom su doticali pitanje poverenja, kao nečeg elementarnog u svakoj ljubavnoj vezi. I, zaključak je, svaka vrsta ugovora kod nas, još uvek, nije nešto što bi se potpisalo tek tako, bez promišljanja o smislu i obostranom poverenju. Naravno da ima i onih za koje je papir – papir, dakle nešto što služi određenoj svrsi i ne ugrožava odnos dvoje ljudi ni u kom smislu.

U zaključku priče o zakonskoj novini – bračnom ugovoru – advokat Milena Bešlić ističe da je situacija sada, kad postoji mogućnost potpisivanja ovog ugovora, daleko povoljnija nego ranije, kad takva mogućnost nije postojala.

“Jednostavniji je način regulisanja odnosa supružnika. I naravno, jednostavnija je procedura rešenja sporova u slučaju razvoda braka. Reč je o napretku u regulisanju imovinskih odnosa u braku. Stiče se utisak da mladi parovi nisu informisani o takvoj mogućnosti i utisak da je ređa primena te mogućnosti. Godine 2005. mnogi su zakoni usvojeni, pa su ljudi to verovatno samo primili kao informaciju bez razmišljanja da je usvajanjem taj zakon postao delotvoran u praksi.”

Pa, hoćete li potpisati?

Jelena Jovanović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.