Beč i naši u Beču
Beč je grad u kome umetnost i kultura imaju dugu tradiciju. Nosi epitet muzičke prestonice sveta, jer su u njemu živeli i stvarali čuveni Mocart i Betoven. Ali Beč je i naš, više nego što mislite.
Svi smo čuli za bečki valcer, Hor bečkih dečaka, tradicionalne muzičke manifestacije, bečke balove, kao i za mnogobrojna kulturna zdanja poput “Opere”, gradskih pozorišta, galerija i muzeja.
Ovaj carski grad je mesto ukrštanja raznih kultura i uticaja. Česi, Mađari, Poljaci, Turci i stanovnici sa prostora eks-Jugoslavije čine veliki procenat stanovništva glavnog grada Austrije. Nemojte se iznenaditi ako vam vozač taksija, nakon vašeg neveštog nemačkog, na tečnom srpskom kaže: “ Pa reci, gde hoćeš da te vozim?", ili vam ulični prodavac turskog kebaba sa smeškom dobaci: “Izvoli , šta zeliš?”… Na mnogim takvim pozicijama rade upravo oni koji su u Beč došli u potrazi za boljim životom.
Dijapazon kafića, restorana i klubova je širok i šarolik: od “Lepe Brene” pa do klasičnih austrijskih lokala.
Ako ste ljubitelj latino plesova preporučujemo vam da posetite klub “Florodita” koji se nalazi u samom centru grada.
Za razliku od Austrijanaca koji su iako učtivi ipak pomalo hladni, ovde će vas dočekati potpuno drugačija atmosfera. Fantastični kokteli i ples do jutranjih sati ispuniće vas sa mnogo pozitivne energije.
Da ženama na najbolji način čestitaju Međunarodni dan žena napravili su pravi plesni šou. Kombinacija plesa uz elemente glume izazvala je pravu euforiju među prisutnim ženama. Muškarcima je ulaz bio zabranjen, mogli su samo da slute koliko je zabava dobra.
I za kraj smo vam ostavili najslađe... Ne, nisu ni Saher torta, niti Mocart kugle, već dokaz da su ljudi iz Beograda glavni akteri nekih kulturnih dešavanja.
Dok je ples atmosferu doveo do usijanja, u drugoj sali “Floridite” zamračena svetla i tango otvorili su izložbu slika naše slikarke Aleksandre Rakite. Ovo joj je druga samostalna izložba u Beču, sa tendencijom da postane osmomartovska tradicija.
Tekst: Marija Milenković