Ana Popović

Nakon nekoliko godina pauze, beogradska publika imala je priliku da uživa u nastupu najpoznatije srpske bluzerke. Ana Popović napunila je salu „Amerikana“ Doma omladine i dvoipočasovnom svirkom oduševila sve ljubitelje bluza koji su se uželeli ove harizmatične gitaristkinje.

Kao i mnogi pre nje, Ana Popović je svoju „sreću“ u muzici pronašla u inostranstvu. Ova talentovana gitariskinja je pre nekoliko godina nastavila svoje školovanje i karijeru u Holandiji, postala jedno od nezaobilaznih „lica“ Fendera i ime kojim se ponosimo...

Iako je u muzičarskim krugovima i među pravim poznavaocima kvalitetnog blues/ rock zvuka prilično poznata, bilo je onih koji nisu očekivali da odziv na ovom koncertu bude prevelik.

Ipak, puna sala „Amerikana“ i stotinak „razočaranih“ ispred Doma omladine koji su morali da propuste njen nastup, govore da i nije baš tako... Razlog? Ana nije samo dobra gitaristkinja i pevačica, ona je jedina žena koja je uspela da se izbori u sferi u kojoj na ovim prostorima, pa i u svetu, još uvek vladaju muškarci.

Neposredna je, prijatna i harizmatična, pleni kao pojava... time svojoj muzici daje posebnu boju, poseban „fazon“, i kao neka vrsta „fenomena“ privlači pažnju i domaće i svetske muzičke javnosti.

Ispostavilo se da je „Amerikana“ odličan izbor za ovakvu svirku... odlično ozvučenje, pristojno svetlo i taman dovoljno gužve za odličnu atmosferu! Raspoloženje publike je od početka do kraja koncerta bilo sjajno...

„Dobro veče, Beograđani! Nedostajali ste mi poslednje četiri godine...“ Sudeći po reakcijama, i ona je nedostajala Beograđanima.

(old_image)Kao što je i najavljivala, svirali su najviše pesama sa poslednja dva albuma „Still Making History“ (2007) i „Blind For Love“ (2009) ali se našlo mesta i za pesme sa „Comfort To The Soul“ (2003) ali i iz ranijih godina njene karijere. „Hungry“, „Shadow After Dark”, “How'd You Learn to Shake It Like That?”, “Nothing Personal”, “Blues for M”, “Change My Mind”, “Hometown”… Bilo je prostora i da se ubaci po koja pesma Džimija Hendriksa i Stivija Rej Vona, kao “tribute njenim idolima”.

Odlična svirka je od Ane Popović bila potpuno očekivana… “Suroviji” kritičari možda bi rekli da svi ti potezi ne bi bili tako dobro prihvaćeni da je u pitanju muškarac, i da joj je “od pomoći” što je žena koja se tako dobro snalazi sa tim instrumentom… ali možda baš to što je postigla, kao dama u muškom svetu gitare, zaslužuje više aplauza!

Iza nje je odličan bend koji potpuno nepogrešivo prati svaki njen ton, upotpunjuje zvuk, i odlično “odrađuje” solaže kada ona, recimo, želi da se odmori koji minut, ili presvuče… Mada je takvih pauza bilo malo…

Ova dama odsvirala je bez pauza i oduglovlačenja dva i po sata “svojoj” publici, i baš kao što je i obećavala, odužila se na pravi način za 4 godine koliko nismo bili u mogućnosti da je slušamo u ovom gradu.

Veliki broj muzičara u publici, naročito gitarista, pokazatelj je da je Ana Popović kvalitetan muzičar sa zavidnim mestom na našoj bluz sceni. Vredelo je i čuti i videti ovu sjajnu gitaristkinju, koja će, nadamo se, biti “prva a ne jedina” i koja će biti inspiracija svim devojčicama i devojkama koje žele da sviraju baš ovaj instrument.

Foto: Andrijana Rmuš