BAHATOST SLOVENACA: Traže nam 200 slika, avione i filmove!

Lista umetnina, koja je u središtu zahteva, sastavljena je po samo jednom kriterijumu - činjenici da su njihovi autori Slovenci ili je Slovenija na bilo koji način učestvovala u njihovom stvaranju. Po ovom osnovu vlasti u Ljubljani traže više od 200 slika i skulptura, desetine muzejskih predmeta, pa i filmove "Kekec" Jožea Galea, "Bitka na Neretvi" Veljka Bulajića i "Zadah tela" beogradskog reditelja crnog talasa Živojina Pavlovića!

Svoj zahtev Slovenija je istakla još 2015. godine, kada je tamošnje Ministarstvo spoljnih poslova ambasadi Srbije poslalo spisak sa 313 predmeta iz srpskih muzeja, državnih ustanova i rezidencija na koje oni polažu navodno pravo. Iako Ljubljana nema pravno uporište da zahteva umetnička dela, njihove vlasti godinama pojačavaju pritisak na Beograd, a nedavno je stigao i poslednji u nizu ultimativnih zahteva da Srbija izvrši nepostojeću obavezu.

Slovenci, između ostalog, zahtevaju slike i skulpture slovenačkih umetnika Božidara Jakca, Gojmira Antona Kosa, Avgusta Černigoja, Riharda Jakopiča, Lojzea Dolinara, Zdenka Kalina, Marija Pregelja i mnogih drugih, čak i nepoznatih autora. Ova dela danas se nalaze u zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu, Muzeja savremene umetnosti, Muzeja istorije Jugoslavije, Muzeja Grada Beograda... U ovoj grupi radova je i portret čuvene srpske slikarke Nadežde Petrović koji je uradio slovenački slikar Ivan Grohar i niz drugih dela. Ljubljana potražuje i umetnine koje se čuvaju u Domu Vojske Srbije, nekadašnjem Maršalatu, Predsedništvu, Muzeju vazduhoplovstva, rezidenciji u Užičkoj 7...

POKLONI ZA JNA

- Da obaveze prema Sloveniji nema ni Dom Vojske Srbije smatra istoričar umetnosti Nikola Kusovac. - Zašto bi Srbija vraćala te slike? - pita se on. - Major Ivan Cvetko, koji je vodio Galeriju Doma tadašnje JNA, protežirao je slovenačke umetnike. Njegovo srce bilo je više u Ljubljani nego ovde. Gotovo da nema slovenačkog slikara koji nije izlagao u Beogradu. Pravio im je izložbe, a oni bi se odužili tako što bi poneko delo ostavili ovde.

Na listi su mahom ulja na platnu, akvareli i grafike, ali i vajarske figure od bronze i slonovače. Uz to, Slovenci zahtevaju i desetine istorijskih predmeta koji se čuvaju u Srbiji. Među njima su zastave slovenačkih jedinica iz NOB-a, radio-stanica iz vremena italijanske okupacije, partizanski top i sanitetski materijal iz zbirke Vojnog muzeja na Kalemegdanu. Srbija, po istom zahtevu, pod Alpe bi trebalo da pošalje i delove aviona "eda 5" i KB-11 kojima je leteo pilot Edvard Rusjan, koji se čuvaju u Muzeju vazduhoplovstva u Surčinu. Na istoj listi je i poštanska kočija koja je saobraćala u Istri i Primorju iz Muzeja PTT, kao i lokomotivu 151-012 iz 1884. godine, koja pripada Železničkom muzeju u Beogradu.

Bivša jugoslovenska republika traži i snimke "Filmskih novosti", kao i niz originala filmova iz fundusa Jugoslovenske kinoteke, među kojima je niz antologijskih filmova - osim pomenutih, "Bitka na Neretvi", "Zadah tela" i "Kekec", tu su i "Crvena zemlja" Torija Jankovića, "Moj brat Aleksa" (o Aleksi Šantiću"), "Opasni trag"... Ovaj zahtev je opravdan navodnim učešćem slovenačkih producenata u stvaranju ovih ostvarenja.

Slovenački zahtev temelji se na Sporazumu o pitanjima sukcesije iz 2001. godine, iako je rok za isticanje potraživanja istekao pre ravno 12 godina.

- Stručna grupa za sprovođenje ovog sporazuma i Ministarstvo spoljnih poslova još 2015. godine utvrdili su da Slovenija svoj zahtev nije postavila u roku koji je predviđao Sporazum, pa je otud zastareo - nezvanično navode u Ministarstvu kulture. - Ovaj akt je predviđao rok od najviše dve godine od datuma njegovog stupanja na snagu za identifikovanje imovine čiji se povraćaj traži. Bez obzira na to što su rokovi odavno istekli, Ljubljana ne odustaje od svog zahteva.

Interesantno je da prilikom sastavljanja popisa svojih umetničkih dobara u Srbiji Slovenija uopšte nije uzimala u obzir činjenicu da je većina umetnina uredno plaćena ili dobijena na poklon od umetnika.

Istoričar umetnosti Nikola Kusovac tvrdi da Slovenci nemaju nikakav osnov da od Srbije zahtevaju umetnička dela.

- U našim muzejima, galerijama i drugim institucijama ne postoji ništa slovenačko, a da nije regularno kupljeno. Sva dela plaćena su novcem Republike Srbije - kaže Kusovac. - Zato nema osnova, osim slovenačkog sebičnjaštva, za njihov povraćaj.

Kusovac kaže da su u Narodnom muzeju pre 1941. sva dela slovenačkih umetnika kupljena novcem Ministarstva prosvete, a da su čak i pre Prvog svetskog rata otkupljivana sredstvima Karađorđevića.

- Sa Miodragom Protićem, direktorom Muzeja savremene umetnosti, svojevremeno sam vodio rasprave zbog prakse da Slovenci ne kupuju slike naših umetnika kad izlažu u Ljubljani. Ko god bi od njihovih slikara izlagao u Beogradu, mi bismo obavezno otkupljivali dela - dodaje Kusovac. - Nije bilo reciprociteta, jer smo jedino mi držali do jugoslovenske umetnosti.

MSU IMA KOMPLETNU DOKUMENTACIJU

Slovenački spisak obuhvata i tridesetak dela iz zbirke beogradskog Muzeja savremene umetnosti. Prema rečima v. d. direktora Slobodana Nakarade, muzej poseduje kompletnu dokumentaciju o pribavljanju svojih dela. Prilikom formiranja zbirke, u vreme dok je direktor bio Miodrag B. Protić, dela su namenski kupovana novcem tadašnje SR Srbije, a ne parama federacije.

- Kada je u pitanju Pregelj, on je testamentom ostavio legat, koji je podelio između Srbije i Slovenije - dodaje Nakarada.

Izvor: novosti.rs