U početku beše reč
I pored očiglednih finansijskih i organizacionih poteškoća, dokumentarni film "U početku beše reč" uspeva da prati skoro neverovatno putešestvije najstarijeg sačuvanog srpskog ćiriličnog rukopisa - Miroslavljevog jevanđelja.
Koliko zaista malo znamo o Miroslavljevom jevanđelju - zaključak je koji se nametne već na početku dokumentarno-igranog filma "U početku beše reč". Iz školskih klupa, bez obzira na generaciju, nosimo frapantno skromno i najčešće netačno znanje o ovom dragulju srpske kulture.
Ko je i u kojoj meri kriv, kao i da li se tendenciozno zaboravljanje i okrutne zabrane dešavaju i ostalim narodima - pitanja su koja nikada nisu dala rezultate. Odgovore treba, slično poruci autora ovog filma, tražiti u budućnosti koja, za razliku od prošlosti, pruža šansu da se nepravde isprave. Jednu od istorijskih nepravdi preživelo je i Miroslavljevo jevanđelje.
Pisano u poslednjoj četvrtini 12. veka za humskog kneza Miroslava, starijeg brata Simeona Nemanje, Miroslavljevo jevanđelje nadživelo je mnoge vladare. Od svog nastanka, ovaj jevanđelistar imao je status najvrednije srpske relikvije, koju su brižljivo čuvali svi u čijem posedu je u određenom trenutku bila.
Od Hilandara, preko sefa kralja Aleksandra Obrenovića i Majskog prevrata, pa turobnim putem povlačenja srpske vojske 1915. godine, a onda nazad u Beograd, daleko od očiju nemačke vojske i, konačno, do Narodnog muzeja - Miroslavljevo jevanđelje aktivno je živelo šest vekova srpske istorije. Susret sa Plavom grobnicom, ratovi i brojni vladari nisu učinili toliko zla pergamentu jevanđelistara, koliko je učinilo neznanje (ili možda nešto drugo) za vreme Josipa Broza Tita. Ipak, Miroslavljevo jevanđelje imalo je status zabranjene knjige samo u doba vladavine Slobodana Miloševića.
Srećom, postoje i fototipska izdanja, pa je bilo i biće prilika da se susretnemo sa umetničkim delima kakve su stranice Miroslavljevog jevanđelja. A original, koji se čuva u specijalnoj kapsuli u Narodnom muzeju, konačno je dobio status koji mu s pravom pripada - deo je UNESCO-vog kataloga svetske kulturne baštine.
Pre svega kao obrazovni materijal, koji s izrazitom predanošću prati put Miroslavljevog jevanđelja, trebalo bi prihvatiti i ovaj film Boška Savkovića. Finansijske i produkcijske poteškoće, koje je ova mala, hrabra filmska ekipa imala - primetne su, ali ipak ne umanjuju značaj ovog "filma o knjizi".
Snimanje na originalnim lokacijama, kamera vrhunskog kvaliteta i igrana struktura izuzetno su ozbiljni zahtevi koje je sebi postavila ova ekipa. Izaći iz ovako zahtevnog projekta s idealnim rezultatom nije jednostavno ni s većom finansijskom potporom. Interesantno je da Ministarstvu kulture ovakvo ostvarenje nije bilo bitno. Možda bi finansijska pomoć države omogućila da snažan scenario prati snažnija produkcija, što priča o Miroslavljevom jevanđelju svakako zaslužuje.
Sa očiglednim ciljem da obrazuje i postane deo interaktivne nastave u školama, "U početku beše reč" ima zanimljiv i pitak scenario, s uravnoteženom istorijskom i duhovnom pozadinom. Igrana struktura stavljena je na teret jednog čoveka - Veljka Topalovića koji, i pored očiglednog truda, na momente deluje neubedljivo. Srećom, kontrateg je narator Miki Manojlović, koji je maestralno uradio svoj posao.
Kiki Lesendrić pravi pristojan prelaz od "...skidam kaiš na sandali" ka davanju tempa dokumentarističkom scenariju. Isti tempo prate kamera Gorana Šljivića i režija Boška Savkovića.
Izbegavanje monotonosti verovatno nije bio težak zadatak, jer je priča o Miroslavljevom jevanđelju uzbudljiv, na momente čak i duhovit materijal, vredan igranog filma "holivudske produkcije, a srpske emocije". Jednog dana... Kada branding Serbia pronađe pravi put.
Katarina Milovanović