MUAMER ZUKORLIĆ: Stranka pravde i pomirenja je najsvežija politička opcija potrebna Beogradu i Beograđanima

Foto: spp.rs/Promo

Jedan od kandidata je Nenad Prokić, srpski dramski pisac, reditelj i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. On je na čelu liste Stranke pravde i pomirenja, koju predvodi bošnjački političar muftija Muamer Zukorlić.

Stranka pravde i pomirenja nastala je kao bošnjačka, a sad je multietnička, jer smo prepoznali činjenicu da vrednost ne može biti partikularna, već isključivo univerzalna, pa mi ne smeta da se borim za sve zajednice – kako manjinske, tako i većinske. Na tom temelju smo se reformisali krajem decembra prošle godine – kaže Zukorlić i dodaje:

Na beogradske izbore izlazimo s listom od 39 osoba veoma bogatog multietničko-socijalnog, intelektualnog i uopšte kulturološkog sastava. Mi smo najsvežija politička opcija potrebna Beogradu s obzirom na činjenicu da već tri decenije imamo reciklažu politika, koje su nastajale jedna iz druge ili su već isprobane – neke su bile manje dobre, neke bolje, ali su već viđene. Suštinska potreba čoveka je svežina. Računamo i na regrutovanje glasača i aktiviranje ljudi koji kažu da ne vole politiku. Te osobe mogu da donesu promene, jer je među njima mnogo nove i dosad neupotrebljene svežine i dinamike. U meri u kojoj uspemo da probudimo apatične glasače, koji nisu svesni toga da su i neizlaskom na glasanje nekome pomogli, ostvarićemo bolje rezultate.

Stranka pravde i pomirenja prvi put izlazi na beogradske izbore spremna da preuzme vlast u srpskoj prestonici. Da li manjinske grupacije bolje lociraju probleme globalnog društva?

– Zahvaljujući istoriji, poznato je da sve promene i sve sveže ideje uglavnom dolaze s periferije, nikad iz centra. Centar se opusti u komforu, izvesnim privilegijama koje uživa i samodovoljnosti. Gotovo da ne postoji primer da ideje promena i političke svežine dolaze iz centra. Najbolji su centri koji prepoznaju svežinu ideja s periferije. Oni primejući te ideje i inicijative, i sebe osvežavaju i oplemenjuju, što dovodi do pozitivne dinamike u razvoju. Čak su i velike supersile i imperije osiguravale razvojnu energiju kapacitetom primljenim “spolja”. Primer za to su SAD gde, čak i ako dođete s Balkana, vrednim radom možete postati senator, guverner ili čak predsednik države. Slično je bilo u Osmanskoj i Rimskoj imperiji. Zato verujem da Beograd, kao najveća metropola na Balkanu, u sebi ima tog plemenitog kapaciteta i spremnosti da prihvati dobru energiju ma otkuda ona došla.

Nosilac liste i kandidat za gradonačelnika Beograda je Nenad Prokić. Koje su njegove prednosti u odnosu na protivkandidate?

– Nenad Prokić je vrstan intelektulalac, čovek veoma autentične i slobodne misli, što nije česta pojava. Proteklih decenija intelektualci su ušli u dekadentni period, a oni su, kao elitni sloj društva, morali da se odupru dekadentnim talasima. Malo je intelektualaca koji su se izborili za slobodu sopstvenog uma i koji imaju kreativnu misao. Pravi je dragulj intelektualac koji je uspeo da se očuva pred svim tim udarima, a profesor Prokić je upravo takav. S druge strane, i u ranijim angažmanima pokazao je da je moguće zadržati etiku u politici, da je moguće žrtvovati lični interes i imati stav. Takav čovek potreban je stranci koja veruje u univerzalne vrednosti. Između ostalog, te njegove vrline delegirale su ga u vrh naše liste kao kandidata za gradonačelnika Beograda. To je čovek koji je ostvario nekoliko linija svoje karijere u srpskoj prestonici. On voli i poznaje Beograd. Ima sluha za grad i svoje sugrađane. Nijedan kandidat mu nije blizu u etičkim, stučnim i iskustvenim kvalitetima.

Kakvu politiku i kakvu kampanju je Stranka pravde i pomirenja pripremila za predstojeće izbore?

– Naslov naše kampanje je “Za čist Beograd”. Istina, naslov samo inicira ono što je u tekstu kampanje. Čistota je za nas temeljna civilizacijsko-kulturološka vrednost i ona obuhvata naše zalaganje za čistotu u najbanalnijem smislu, od čistih ulica, do toga da imamo čistu administraciju – očišćenu od korupcije, nepotizma i partokratije; da očistimo grad od kladionica, posebno u okolini škola, da zaštitimo školstvo i obrazovanje; da promovišemo čistotu duše, tela, reči, dela, namere, komunikacije; da očistimo kulturu od primitivizma i prostakluka, jer danas čak i obrazovani ljudi pod kulturom podrazumevaju kič zabavu, koja je veoma agresivna u srpskim medijima. Naime, mora postojati politička struktura koja će se i time baviti i takvim trendovima suprotstaviti. Moramo se zalagati za manje atraktivne, ali vredne i suštinski važne teme. Naša kampanja nije po modelu vatrometa da sve “pršti” od velikih obećanja, već smo posvećeni čoveku. Naša politika i kampanja je po meri običnog čoveka. Bavimo se suštinskim temama, između ostalog, odrednicom “Ima li civilizacije bez kanalizacije?” signaliziramo da gotovo trećina Beograđana nema kanalizaciju. U tome se razliujemo od drugih stranaka. Naša politika razlikuje se i po retorici, kako po suštini tako i po diskursu. Naša retorika je politička i pedagoška, jer čvrsto verujemo u to da nema promena u društvu bez promene u svesti građana, posebno elitnih krugova, ljudi od uticaja – od politike, kulture do privrede. Pored delegiranja važnih ideja i projekata važno je permanentno i pedagoški plasirati ideje da one budu postepeno usvajane. U ovom trenutku ne očekujemo revoluciju od naše politike. Imamo najboljeg kandidata i najbolji program, ali ne očekujemo pobedu i nećemo da se lažemo. Naš program je moguć, ali postupno. Kad se postupno promeni svest na svim nivoima, tada će biti prepoznata ovakva politika.

Svedoci smo situacija da političari kampanju zasnivaju na napadima protivnika – plašite li se neke afere koju vam mogu pripisati?

– Političar koji je činio loše ili zabranjene stvari može da se plaši otkrivanja afera. S obzirom na to da nisam učinio ništa slično, nemam razloga da se plašim. Pogotovo se ne plašim montiranih afera, jer mene progone i svašta mi govore već 25 godina, pa sam postao imun na takve konstrukcije. Nemam razloga za strah. Dakle, ne bojim se stvorenja već samo Stvoritelja. Sa izazovima se uvek morate suočiti i na vreme raščistiti ko je jači. Dakle, ne razmišljam o tome iako sam svestan činjenice da ovako idealistička i suštinski postavljena politika izaziva podozrenje. Realnost je da se možete sukobiti s ljudima koji su s različitih stana zakona. Mi propagiramo politiku pomirenja i spemni smo da se pomirimo s onim što je iznad osnovne crte etičnosti, ali se nećemo miriti s onim što je ispod te crte. Naime, u mnogim srtrukturama drušva podzemlje više nije u podzemlju, već u nadzemlju, gde ne treba da bude. Fenomen zla ne može se uništiti, ali se može kontrolisati dobirm zakonima, dobrim vaspitanjem i obrazovanjem, koje rezultira dobrim delima. To su realno očekivanja i ono što je moguće.

 

Koju osnovnu poruku nudite Beograđanima?

– Pored svega što sam rekao nastupamo s moralnom idejom iskrenosti. Mnogo nedaća i problema proizašlo je iz toga zato što se mnogo lagalo ovom narodu – od banalnih tema do krupnih nacionalnih tema. Narod se laže decenijama, a mi insistiramo na iskrenosti. Već dokazujemo da je to moguće iako se smatra nemogućim. Moguće je biti iskren u politici i ne pristati da je laž legalno sredstvo u toj sferi. Laž je laž i nije legalno sredstvo u politici. Makar iskrenost bila gorka, ona je potrebna da bi se formirala čvrsta baza, na kojoj će se zajednički ući u promene. Glasajući za SPP i kandidate koje smo delegirali za odbornike, zapravo ćete glasati za ljude koji ispunjavaju dva osnovna uslova da bi mogli da izvrše poverene zadatke – prvi je etički (odanost, doslednost i predanost) a drugi – glasaće za ljude sa stručnim kapacititetima. To su dva osnovna uslova da bi neko mogao biti nazvan kadrom. Očekujemo da građani to prepoznaju kod nas da bismo prošli prvi stepenik, a potom da zajedno nastavimo dalje.

Šta srpska prestonica treba da ima (što joj nedostaje) da bude poput ostalih evropskih metropola?

– Potrebno je skinuti čađ, koja je pala devedesetih godina prošlog veka i pokrila stvarni i kosmopolitski kapacitet Beograda koji postoji u svim njegovim slojevima utemeljen u tradiciji. Različitim događajima i razularenim nacionalizmima taj kapacitet je potisnut i treba ga raspakovati. Nisu glupi Britanci koji su dozvolili da im musliman bude gradonačelnik Londona i to u vremenu najžešćeg obračuna između Zapada i nekih ekstremnih krugova muslimanskog sveta. To je zapravo kapacitet velike metropole: da ponudi prostor kvalitetu i da postavi kvalitetnog čoveka u interesu grada. To je ono što je potrebno Beogradu i na tome ćemo insistirati. U tom slučaju važne su i manjinske zajednice, koje su u Beogradu veoma brojne, ali nisu vidljive. One ponekad imaju čak i autocenzuru. Naša namera je da “oslobodimo” te ljude, da oni budu ukras grada. Planiramo da oformimo multietnički kulturni centar u Beogradu, u kojem će sve zajednice moći da imaju dan za negovanje svoje tradicije. Neprirodno je i nehumano od nekoga tražiti da bude ono što nije. Zato nismo građanska, već multietnička stranka. To je ono što smatramo najvažnijom dimenzijom. Te zajednice će se osećati dobro što mogu da baštine i afirmišu sopstveni identitet.

Kako komentarišete rad Gradske vlade u prethodnih nekoliko godina?

– Za razliku od drugh stranaka, mi nikoga ne napadamo. Čak i kad kritikujemo, radimo to femenološki – kao pojavu ili postupak, jer smatram da je blaćenje i uzvraćanje veoma štetno. Što više napadate drugog, zapravo razotkrivate nedostatak sopstvenog programa. Na taj način prikrivaju se sopstveni nedostaci. Verujem da u svim strankama i političarima ima nekog dobra. U svim vlastima, koje su bile na čelu Beograda, bilo je i nekog dobra. Neki su učinili manje, neki više. Želimo da afirmišemo dobro u svima. Prethodna vlast jeste učinila mnogo toga dobrog, ali nije uspela da se obračuna sa svim društvenim anomalijama, posebno onim u administraciji. Postojeće političke stranke nemaju kapacitet da to urade.

S kim ćete razgovarati posle izbora i na čije glasove računate?

– Mi jesmo partneri sa SNS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i to lojalni, ali smo do izbora konkurenti i borimo se za prezentaciju svog programa. S druge strane, spremni smo da razgovaramo sa svima. Bićemo partneri onima koji su spremni da podrže naša programska načela.

Šta bi nova vlast u Beogradu prvo trebalo da uradi/promeni?

– Ključ je administracija, koja se mora reformisati tako da ne pravi od sebe elitu. U takvim slučajevima javlja se nepoštovanje građana i nastaju korupcija i zloupotrebe. Administracija ne odlučuje, već treba da sprovodi zakonom određene procedure. Ključni koraci su reformisanje administracije u profesionalnom, manirskom, etičkom, moralnom i svakom drugom smislu. Takvom reformom uštedeće se 20% budžetskih sredstava, odnosno, ogromna svota novca kojom se mogu rešiti pitanje kanalizacije, neasfaltiranih ulica u perifernim delovima grada i mnogi drugi infrastrukturni problemi.

Ko bi, po vašem mišljenju, osim Prokića, bio idealan gradonačelnik Beograda?

– Idealan gradonačelnik je Prokić. Izjašnjavanje o svakom drugom biće posle 4. marta. Dotad govorimo po ubeđenju, a od tada po rezultatima. To je realno i iskreno prema Beograđanima.

Autor: Tatjana Mišović
Foto: spp.rs/Promo

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.