MOJE PUTOVANJE IZ SNOVA: Miki Damjanović - Atina

Iz rodnog Priboja, došao je u glavni grad Srbije, gde danas nosi repertoar Beogradskog dramskog pozorišta. Nikada ne beži od novih izazova, a povodom dana matičnog pozorišta, krajem februara 2018. godine, za uspešne uloge u preko dvadeset predstava matičnog teatra, dobio je Godišnju nagradu za najbolja ostvarenja.

Za naš portal preneo je svoj doživljaj Atine, kolevke demokratije i scenske umetnosti:

- Nažalost, kao i većina građana ove zemlje, putovanja biram u odnosu na budžet. Pošto sam devedesetih, kada sam bio u godinama kada je trebalo da posetim evrposke prestonice, toga bio lišen, to činim sada. Ne volim putovanja sa vodičem. Šta će vam vodič kada imate internet? Volim da se nađem u gradu koji uopšte ne poznajem i da kroz snalaženje ili gubljenje osvestim energiju i duh grada. Volim da srećem ljude i pitam ih za pomoć pri snalaženju, svašta tako može da vam se desi. Za Atinu vam nisu potrebne preporuke. Čini mi se da je stvar opšte kulture znati šta sve treba posetiti u Atini. Lepo je čuti preporuke gde jesti, kako funkcioniše javni prevoz, eventualno koji delovi grada nisu bezbedni. To je ono što volim da čujem pre putovanja. Ostalo volim da otkrijem i doživim sam.

- U Atini sam sada bio prvi put. Logičan izbor za jednog glumca, čini mi se. Videti kolevku civilizacije, prva pozorišta i podsetiti se zanimljive grčke mitologije. Prvi utisak je vreo i lepljiv vazduh. Veličina. Udaljenost aerodroma. Čistoća metroa, prljavština po ulicama. Vrelina asfalta. Miris mora. Miris baklava. Dobronamernost ljudi kada shvate da dolazite iz Srbije - započinje priču glumac.

- Možda jeste opšte mesto, ali kada se popnete na Akropolj, zaista doživite jednu vrstu katarze. Dionizijevo pozorište, koje je samo prva stvar koja vas ostavi bez daha i ne slutitite da ćete kada stanete ispred Partenona i pogledati ga odozgo tek osvestiti njegovu ekskluzivnost. Pa, tu su se igrale predstave pre više hiljada godina - fasciniran je Miki.

- U svakom velikom gradu volim da posetim zoološki vrt. I dalje je onaj iz Kaira moj omiljeni, i ako je i atinski čaroban. U strogom centru grada Atina ima ogromnu Nacionalnu baštu koja vas privuče svojim mirom. Iz gradske vreve, odmah pored Sintagma skvera, uđete u oazu mira, tišine, mirisa nekoliko hiljada vrsta biljaka, fontana i malih jezera. Kao da neko smanji temperaturu za sedam – osam stepeni celzijusa - kaže Damjanović.

- Stekao sam utisak da su različiti delovi Atine kao delovi Beograda. Našao sam atinski Vračar, atinsko Banovo Brdo i atinski Košutnjak. Svaki od tih delova grada ima svoj miris, svoju energiju i svoje zakonitosti. Obišao sam sve ono što je "pod obavezno" kada ste u Atini. Akropolj, Plaku, Monastiraki, Sintagma skver, na kome se svkih sat vremena smenjuje straža. Smena straže vas ostavlja bez daha, kada vidite kompletnu koreografiju vojnika kojima je najveća čast da i na plus četrdeset stepeni stoje mirno na suncu ispred Parlamenta - priča srpski umetnik.

- Najlepše skriveno mesto koje sam posetio bila je jedna mala, prava grčka taverna. Daleko od očiju turista, u koju dolaze grčke porodice, stare grčke dame, mladi parovi i tek po neki zalutali turista koji je imao sreće. Na dan svoje slave, sam sasvim slučajno u zabačenom delu grada naišao na crkvu Svetog Ilije mog porodičnog sveca - prepričava Damjanović nesvakidašnje iskustvo.

- Pored Akropolja i Partenona ceo dan sam proveo u Arheološkom muzeju i u Muzeju pozorišta. Mogu da kažem da su uz Sintagma skver i smenu straže to stvari koje su na mene ostavile najveći utisak. Najviše sam uživao u grčkoj kafi. Posle dugih šetnji i svega što sam posetio, najveće zadovoljstvo mi je predstavljalo ispijanje ovog napitka u kafićima, u koje, kada sednete, prvo vam donesu hladnu vodu i ratluk, da dođete sebi - iznosi Miki svoje impresije.

- Volim da putujem sa prijateljima, ali sam shvatio da je jako lepo putovati sam. Čudno ali relaksirajuće. Sa svakog putovanja donosim magnete za frižider i vino. Pored klime koja je meni, kao letnjem detetu, jako odgovarala, Atina je grad sa manje zelenila od Beograda, ali dovoljno da osetite duh Mediterana. O kulturnoj ponudi Atine, čini mi se ne treba mnogo govoriti, ali sama činjenica da grad ima oko 200 pozorišta govori sama za sebe. Uživao sam u grčkim vinima, u sveže ceđenim sokovima, preukusnom voću i povrću i tradicionalnim grčkim jelima. Punjenom paradajzu, punjenim paprikama, jagnjećim kotletima, musaki a najviše u saganakiju (pohovanom kozjem siru). Ušao sam u period života kada diskoteke i izlasci nisu prioritet, i ako ceo jedan deo Atine nudi prezanimljiv i bogat noćni život. Došao sam u vreme velikih (pravih) rasprodaja. Malo sam obnovio garderobu (naravno koliko je budžet to dozvolio). Atina je čudesan grad, u koji ću se sigurno vratiti, iako sam kada sam se vratio i udahnuo vazduh na Slaviji, nanovo shvatio koliko volim Beograd - zaključuje glumac.

Tekst: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.