INTERVJU: Ivana Rašić

Sajsi je već čuven „šatroizam“ na domaćoj hip-hop sceni. Patentirala ga je Ivana Rašić, devojka za koju kažu da je još mnogo eksplicitnija od „muzičkog“ imena i da samo deo odslušane njene rime ostavlja onoga ko se upustio u tu avanturu zabezeknutim. Ivanu smo već upoznali kroz bend „Sajsi“, a „MC“ joj sada služi kao oznaka njenih solo radova. Nedavno je objavila prvi samostalan album „Daleko je Dizni“

Muzički izraz je skroz drugačiji u odnosu na rad u grupi, takođe i lirički izraz – počinje priču Ivana, očigledno rešena da u intervjuima liši novinare stavljanja tačkica umesto reči koje nisu za štampu, što nije bio redak slučaj do sada. Da sam htela nešto slično, uradila bih to sa bendom.

O eksplicitnosti, vulgarnosti...
- Po meni, ono što ja prezentujem nije vulgarno – stavljam ipak dosta u oblande, metafore. Poslušajte, pa možemo onda da razgovaramo na tu temu.

Kada je izašao album benda Sajsi rekla si da su tekstovi prilično autobiografski.
- Ista je i sada situacija. Tako pišem, tako jedino i umem da radim.

Kako izgleda hip-hop iz ženskog ugla 2010?
- Mislim da je ovo možda za druge zanimljiv album zato što je hip-hop pretežno iskazivan kroz mušku vizuru. Pritom ne mislim na rodnu dimenziju, već na to da smo svi različiti i ovo je, recimo, jedno drugačije gledište.

Žene i hip-hop u Srbiji – mnogi bi pomislili samo na Bičarke na travi ?
-Da, ali ovo što ja radim je potpuno drugačije.

Tvoje porodično stablo je vrlo zanimljivo. Otac – Jovan Rašić, prvi pevač Generacije 5. Koliko je on imao uticaja na tebe, kako gleda na sve ovo što radiš ?
- Tata me potpuno razume. Generalno, da nemam podršku roditelja morala bih da se zaposlim i radim nešto drugo. Ja ništa preterano ne zahtevam od njih, a oni me puštaju da studiram i da se bavim muzikom.

Šta sad radi Jovan, rokenrol legenda ? Pojavio se kao gost na koncertu „Generacije“ pre nekoliko godina.
- Tata je stomatolog, radi svoj posao, ali ima i bend – čisto iz hobija pošto jako voli muziku. Peva, razvija i dalje glas, nije pustio da mu „zarđa“.

Nije te povukao ka „old school“ rokenrolu ?
- Kad sam bila mala, mi smo u kući imali ploče Stivija Vondera, Koni Frensis, raznih drugih velikana, tako da sam ja to dosta slušala i kasnije samo nadogradila i inkorporirala u svoj zvuk.

Nije samo otac u pitanju, i sestra ti se bavi muzikom. Sarađivale ste na albumu grupe Sajsi, pomogla ti je i sada ?
- Tijana je dobila sluh od tate, tako da ona peva, a ja sam više na mamu – pričam, repujem. Super je što je mlađa, mogu da je smaram više nego bilo kog drugog pevača koji bi bio u bendu. Imam legitimno pravo da je smaram (smeh).

(old_image)Otkad si ušla u ovu priču, koliko često si se susretala sa „šta zna klinka“ stavom ?
- Non stop, i dalje se to dešava. Jednom, recimo, kad sam tek počinjala da nastupam, sećam se da je jedan lik na Akademiji krenuo da me skida sa bine i priča kako ja, u stvari, ne znam da repujem !? To je bilo zanimljivo, nisam mogla da verujem – usred repovanja mi uzima mikrofon, vuče me...

Razni te ljudi na razne načine opisuju – kako sama sebe vidiš, „definišeš“ ?
- Teško pitanje – bolje neka to drugi rade. Ja ako krenem da analiziram sebe, ući ćemo duboko u psihologiju.

Da li si nekad probala, zamišljala da si u nekim drugačijim muzičkim vodama – na primer, da u nekoj elegantnoj haljini pevaš romantičnu baladu ?
- Nisam nikada, iskreno. Ja mogu da napišem tekst za neku baladu i da to, na primer, Tijana otpeva – mislim da ja nemam tu „žicu“.

„Kraljica je preuzela tron“ – piše na kraju pres klipinga povodom prvog solo albuma. Doživljavaš li sebe tako ?
- Može, zašto da ne. I princeza, i kraljica, i sultanija, i faraonka.

Milan Ćunković