Flamingosi
Možete o Ognjenu Amidžiću misliti da je sjajan, multitalentovan zabavljač ili da je preforsirani TV lik koji se ne može baš podičiti originalnošću, može vam „Medo brundo“ biti simpatičan ili iritantan, međutim, svi koji su ostavili filozofiju ispred vrata Pozorišta na Terazijama, vratili su se sa koncerta Flamingosa zadovoljni. Mnogi i vrlo prijatno iznenađeni. Jer su Ognjen i Marinko Madžgalj sa ekipom priredili jedno zaista lepo veče.
Nemaju Flamingosi bogatu diskografiju, stoga nije čudo što su u dva sata skupili bukvalno sve što su do sada snimili, a Ognjen je znao i da bude samoironičan na tu temu, sugerišući muzičarima, na primer, da produže solaže da bi nastup trajao što duže. Bilo je, očekivano, dosta humora, i to vrlo spontanog bar u 90 posto slučajeva, a i „pripremljene“ šale su uglavnom uspele („Jel’ neko meri koliko sviramo ?“ „Meri – Cetinić“).
Zabava je počela u evergrin tonu – prvo je Marinko izašao na binu i krenuo čuvenu „She“ Šarla Aznavura, ubrzo mu se i Ognjen pridružio, Zavesa iza njih se podigla, malo upućenijima u muzičku scenu odmah je bilo jasno šta mogu da očekuju. Na gitari – Nebojša Zulfikarpašić Keba, truba u rukama Marka Đorđevića, člana Big benda RTS-a... Ukratko – odličan bend, svirka prvoklasna počev od „Ruske“ (sa sve strofom na ruskom i Markom Konom u glavnoj ulozi), pa sve do kraja, kad je po drugi put izveden prvi hit Flamingosa „Ljubav“.
Sa Konom je, očekivano, i „medo zabrundao“, a dečica krenula da igraju i skakuću, neka od njih čak i uz samu binu. Sala je bila popunjena iako su u isto vreme u Sava centru bile svetske zvezde „Vaya Con Dios“, međutim, bar deo hita „Neh Nah Nah Nah“ se čuo i ovde, pre svega za one koji su zažalili što ne mogu da budu u isto vreme na dva mesta.
Uz dobro poznate stare stvari, Flamingosi su izveli i hit u najavi, „Sladoled“. Svi su se slatko nasmejali kada je jedno dete posle ove pesme viknulo „Lumperaj“, a Ognjen kao da je u rukavu imao spreman odgovor – „Eto, prvo se najmlađi napiju“. „Lumperaj“ je, ipak, usledio tek malo kasnije, a do tada – „Modro more“, „Obala“, pa čuvena oda Zdravku Čoliću na koju se nadovezala „Mađarica“...
Sve je zvučalo više nego spontano, a opet, sa druge strane, skladno i uvežbano, kao da su se Ognjen i Marinko sa muzičarima nedeljama samo za ovo spremali, bez ikakvih farmi, predstava... Bend je pravio sjajne, često vrlo duhovite prelaze kao na primer u „La Gitana“ sa „malim mravom“ i „Ramo, Ramo“, a za kraj zvaničnog dela, sve je zasmejala uvrnuta „Novogodišnja“ („...bil’se malo zaprala, bar zbog ovih praznika...“).
Nije, naravno, izostao ni nesuđeni evrovizijski „Ludi letnji ples“, nažalost bez Luisa, a duetski hit „Zmija i žaba“ mnogo prijemčivije zvuči kada Ognjen ostavi po strani svoj alter ego Oskara Savića i otpeva normalno.
Pod plaštom lake zabave čula se odlična svirka - zabavnih i nepretencioznih 120 minuta uz Flamingose su dovoljna pozivnica za njihov sledeći nastup.
Tekst: Milan Ćunković