MNOGO MEDICINSKIH RIZIKA: Oprezno sa oslikavanjem tela i pirsingom!

Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Iako interesovanje za tetoviranjem ne jenjava, o ovom trendu kao načinu ulepšavanja tela trebalo bi dobro rzmisliti. Sa oslikavanjem zanimljivih motiva koža može da bude vrlo privlačna, ali stručnjaci upozoravaju da se detaljno raspitate o tatu majstoru, kao i o bojama koje koristi. Tetoviranje, naime, nosi mnoge medicinske rizike kojih bi svako ko želi da oslika svoje telo trebalo da bude svestan.

Koji su to rizici i na šta treba posebno da se obrati pažnja objašnjava dermatovenerolog dr Milan Bjekić iz Zavoda za kožne i venerične bolesti u Beogradu:

Odluka da se uradi tetovaža ili pirsing uvek nosi izvesnu dozu zdravstvenog rizika. Ako ste u rukama stručne osobe koja poštuje određene principe, zdravstveni rizici su svedeni na minimum. Ponekad na mestima uboda može da nastane krvarenje, pa koža izgleda kao opečena. Međutim, to je privremeno stanje koje traje najduže dve nedelje. Za to vreme koža u potpunosti zaceljuje, a tetovirani motiv dolazi do punog izražaja. To su, uslovno rečeno, idealne okolnosti.

Šta može da krene po zlu?

– Rizici tetovaže i pirsinga mogu da se odnose na reakcije na uneti pigment u kožu. Ispoljavaju se u vidu kontaktne alergije ili, što je doduše retko, na pojavu koprivnjače. Obe ove reakcije nastaju tokom ili nakon izvedene procedure. Prepoznaju se po infekciji kože i potkožnog tkiva. Osim toga, može da se javi i infekcija preneta putem inficirane krvi, ukoliko se koriste nesterilisani instrumenti. U kožu se, zapravo, tetovažom unose nerastvoreni pigmenti. Pigment se prvo stavlja na kožu, a zatim se serijom ponavljanih uboda unosi u površinski sloj, dubine od jednog do dva milimetra. Ubodi se najčešće izvode iglom, oštrim predmetima ili pištoljem za tetovažu.

Zašto dolazi do neželjenih reakcija?

– Alergijske reakcije se ispoljavaju zbog reakcije na unete pigmente. Neki od njih sadrže soli metala koje su za osetljive osobe zapravo alergeni, koji izazivaju kontaktni alergijski dermatitis. Plavu boju, na primer, daje mastilo, indigo i soli kobalta, zelenu soli hroma, dok je za crvenu potrebna so žive, cinaber. Žuta boja se dobija zahvaljujući soli kadmijuma, ljubičastu daje so mangana, belu talk, a braon boju gvožđe. U svakom slučaju, promene koje nastaju usled alergijske preosetljivosti mogu da se jave neposredno nakon tetovaže, a nekada i posle nekoliko godina.

Na koji način se ispoljavaju promene?

– Prvo se javlja crvenilo praćeno svrabom, a zatim se na mestu tetovaže pojavljuju sitni mehurići, koji nakon prskanja ostavljaju krastice. Zbog izraženog svraba javljaju se i ogrebotine, a moguć je i nastanak sekundarne bakterijske infekcije. Infekcija je već ozbiljnije stanje praćeno bolnim otokom, gnojenjem i povišenom telesnom temperaturom. Međutim, infekcije su više karakteristične za pirsing nego za tetovažu.

Šta je specifično za pirsing?

– Specifična su osetljiva mesta na kojima se pirsing obično radi, kao i nakit koji se koristi. Pirsinguju se obično uši, nos, usne, obrazi, jezik, obrve, bradavice, pupak i genitalije, a nakit je obično od čelika, niobijuma, titanijuma ili zlata. Ako je od nikla, kontaktne alergijske reakcije su česte. Koža se najčešće buši iglama, a za uši postoje posebni pištolji. U svakom slučaju, vreme zaceljivanja kože nakon pirsinga je od četiri do šest nedelja, a opisano je da proces može da traje i do godinu dana!

O čemu još treba voditi računa?

– Ako se tetovaža ili pirsing ne sprovode u sterilnim uslovima i sa sterilnim instrumentima, može doći do prenošenja najrazličitijih virusa. Naravno, pod pretpostavkom da je u nesterilizovanom instrumentu ostao trag krvi obolele osobe koja je prethodno prošla navedene tretmane. Na ovaj način najlakše može da se prenese izuzetno otporan virus, uzročnik hepatitisa B ili hepatitisa C. Ponekad može da se dogodi i prenošenje virusa HIV-a.

Jeste li sreli takve pacijente?

– U svojoj praksi susreo sam nekoliko pacijenata, kod kojih se na svakom mestu uboda pojavila bradavica izazvana humanim papiloma virusom. Kod njih je čitava površina tetovaže bila neravna, prekrivena sitnim zaravnjenim virusnim papulama. Poznato je i da se na mestu tetovaže može javiti i maligni melanom, kao i ružni ožiljci keloidi, granulomi i sarkoidni čvorići. Ovim putem mogu da se prenesu i uzročnici sifilisa, tuberkuloze i lepre.

Kako se zaštititi od neželjenih posledica?

– Svako ko želi da uradi tetovažu ili pirsing prvo treba detaljno da se raspita gde je najbezbednije da se to uradi. Ako ne postoje licencirane radnje osoba sama mora da proveri da li se na mestu za tetoviranje i pirsing koriste kontejneri sa pigmentom za jednokratnu upotrebu, radi smanjivanja rizika za dobijanje infekcije od neke druge osobe. Važno je da zna i da li se za svaki tatu koriste sterilne igle, da li u radnji postoji autoklav ili suvi sterilizator i da li se igle stvarno nakon svake upotrebe sterilišu. Važno je i da se zna da li profesionalci nose zaštitne rukavice tokom rada.

Tetoviranje i pirsing kao vid ulepšavanja prisutni su kod većine naroda i religija. Zanimljivo je da je kod Aboridžina to kulturološki fenomen, vezan za spiritualnu ceremoniju.

Za mnoge su tetovaže modni detalji ispoljeni kroz različite crteže. Tinejdžeri, recimo, ponekad to čine i pod pritiskom svojih vršnjaka. Mnogi pirsing koriste da bi pojačali seksualno zadovoljstvo partnera, kao što je, primera radi, pirsing na jeziku… Međutim, šta god da je povod za pirsing ili tetoviranje, svako treba da ima na umu da je tretman uklanjanja neprijatan i bolan. U praksi se koristi dermoabrazija, hirurška ekscizija i laserski tretman, ali tragovi gotovo uvek, po pravilu ostaju – naglašava dr Bjekić.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članciMore from author

Ostavite komentar

Your email address will not be published.