Euforija

Pripremajući se za veliki beogradski koncert, 01. aprila u Domu omladine, na kome će svirati zajedno sa grupom "Super s karamelom", Uroš iz "Euforije", u ekskluzivnom intervjuu za "Time Out" govori o nastanku grupe, borbi za opstanak benda u zemlji koja neguje ruralno, medijima i njihovom tretmanu, svojim muzičkim uzorima, stanju na rock sceni, odnosima i svom stavu prema šefovima i pretpostavljenima, svojoj najdražoj napisanoj, tajanstvenoj pesmi... Udobno se smestite i uživajte u redovima koji slede. 

Time Out: Dolaziš iz novobeogradskih blokova, iz njih su potekli Koja, Cane, braća Jelić, pokojni Milan Mladenović, iz svog tog sivila koje je zapravo najtalentovanije ljude podarilo i Vaš udarni singl nosi naslov "Blokovi". Šta za tebe oni predstavljaju, simbolizuju?
Uroš: Hrhr, kakav uvod. Blokovi su inspirativni. U njima sam odrastao, prvi put se zaljubio, potukao, ukrao... Ceo moj život je u tom jednom malom kraju, krugu od recimo tri bloka. Nekako je dosta čudno tamo odrastati, među tim betonom, uvek prljavim ulazima, klaustrofobičnim malim sobama i možda je to razlog što je ta pesma mračna. Meni je tu lepo, u suštini. Lepo je znati da je u dvadeset trećem živeo Milan Mladenović a posle u tom istom i Zoran Kostić. Znam da je u mojoj osnovnoj školi bila njegova slika i želeo sam da jednog dana na tom mestu bude i moja. Sve prostorije u kojima smo počeli da vežbamo i prvi koncert smo imali su u novobeogradkom blokovima. Za vreme bombardovanja svirali smo u skloništu i tu je sve počelo. Jedan dečko je sišao u sklonište da bi se sklonio od čitave frke i slušao nas je. Aleksa Ranđelović nas je pozvao da dođemo kod njega da radimo na računaru i dok je nestajala struja i padao sistem, mi smo sve iznova započinjali, snimali. Taj snimak neki ljudi imaju a ja ga nemam. Sve je nastalo u atomskom skloništu, podzemlju. 

Time Out: Jedna od Vaših pesama nosi naziv "Sloboda". Interesuje me, po tebi ima li u Srbiji slobode mišljenja, življenja, uživanja?
Uroš: Naravno. Sloboda postoji u nama samima ali ne i u medijima. Mi smo snimili pesme i napravili disk i sada je problem koliko mediji to žele da proprate, jer je očigledno da naša muzika nije isplatljiva i da se iz tog razloga drugi muzičari pojavljuju na televiziji. 

Time Out: Na najsvrsishodniji način ste kao grupa, iskoristili diskografsko zatišje i dobili priliku da se predstavite široj publici. Kako vidiš stanje na domaćoj rok sceni i gde sebe vidite na njoj?
Uroš: To si super rekao. U suštini ja ne znam šta je domaća scena. Ja mislim da postoji jedna velika rupa, pogotovo za ovakvu vrstu muzike koju mi sviramo, tako da ne mogu da kažem da smo mi uspeli zato što smo ne znam kakav poseban bend. Scena jednostavno ne postoji, to je zatvoreni krug. Mi smo se pojavili niotkuda, nikome nismo smetali, samo smo jednostavno izašli na površinu. Jako je to čudno. Scena mora da se regeneriše. Mislim da će bendovi poput "Super s karamelom", "Euforije" i mnogi drugi mladi muzičari napraviti gitarsku scenu kakva je postojala početkom osamdesetih. Mi smo dosta nostalgični i voleli bismo da smo rođeni u tom vremenu, da sviramo sa Vladom Divljanom, "Idolima", "Električnim orgazmom", "Azrom". Sada je takvo vreme da se diskovi slabo kupuju a mediji ne žele da podrže našu priču i još uvek nemamo pravu rok scenu. Iz početka krećemo, zapravo. 

Time Out: Poznati ste po velikom broju živih nastupa. Gde Vas ljudi mogu čuti u narednom periodu?
Uroš: Sviraćemo u Kragujevcu 10. marta, zatim u Sremskoj Mitrovici a onda 01. aprila u Beogradu zajedno sa "Super s karamelom" u Domu omladine. Sviraćemo više od pedeset minuta i to će biti prva prava prilika da beogradskoj publici predstavimo naše albume...

Tekst: Milan B. Popović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.