Nauka otkriva tajnu milovanja

Naučnici su ovih dana otkrili zašto se prilikom milovanja osećamo tako lepo

Do otkrića se došlo gotovo slučajno kad su lekari ustanovili da jedna žena, koja je izgubila čulo dodira, još uvek oseća zadovoljstvo kad je lagano i nežno dodiruju i miluju po nekim delovima kože.

Normalni dodir  prenosi se do mozga kroz mrežu "brzoreagujućih nerava" poznatih pod imenom mijelinatna vlakna, koja prenose "signal" brzinom od 60 metara u sekundi. Ali postoji i druga mreža, takozvanih "sporoprenosivih" nerava sastavljenih od nemijelinatnih vlakana, zvanih "C-tactila"(CT) čija je uloga bila nepoznata. Ova CT mreža prenosi signal brzinom od samo jednog metra u sekundi. 

Spora CT mreža 

"Ovo se mora povezati sa odsustvom reagovanja na dodir u besvesnom stanju jer se prenosi toliko sporo. Čini se da CT mreža prenosi emocije ili osećaj samozadovoljstva" - ocenio je profesor Hakan Olafson, neurolog sa Odeljenja za neuropsihologiju Univerzitetska bolnice u Salgrenu, u Švedskoj.

I Brajan Fiske, urednik za neurologiju časopisa "Nejčer", ocenjuje da ovo otkriće "definitivno pomaže da bolje razumemo kako funkcioniše mehanizam dodira, lekari su imali sreću da naiđu na pacijentkinju koja je izgubila glavne receptore dodira ali je sačuvala CT vlakna".

Naučnici su već izvesno vreme znali da mijelinatna nervna vlakna prenose informacije o dodiru, kao što su njegova jačina i pozicija s koje dolazi. Ali je funkcija CT vlakana bila misterija i to, pre svega, zato što je bilo nemoguće razlikovati signale CT vlakana od kontinuirano aktiviranih mijelinatnih vlakana.

Pacijentkinja koju su pregledali švedski lekari patila je od poremećaja koji je u njenom telu uništio mijelinatna vlakna za dodir u telu ispod nivoa nosa. Ali su CT vlakna ostala netaknuta. 

Oslobađanje hormona zadovoljstva 

Profesor Olafson je u toku eksperimenta nadlanice i ruke pacijentkinje " ovlaš dodirivao slikarskom četkicom. Iako žena nije osećala dodirivanje, golicanje ili vibracije, izjavila je da je "osećala zadovoljstvo kad joj je četkica prelazila preko nadlanice". Skeniranjem mozga u toku eksperimenta utvrđeno je da je dodirivanje aktiviralo insularni region cerebralnog korteksa povezanog sa odgovorom na emocije.

Istraživači su takođe zaključili da je CT sistem izuzetno važan za emocionalni, hormonalni i uopšte ponašajući odgovor na stimulaciju dodirom. "Oni su sušta suprotnost vlaknima za bol i mozgu upućuju poruku da dodir koji je u toku ne nanosi bol. Stimulacija CT vlakana je, najverovatnije, povezana sa oslobađanjem hormona zadovoljstva kao što je oksitocin. Istraživanja su pokazala da, ako milujete bebu, nivo oksitocina u njenom organizmu naglo raste" - izjavio je profesor Olafson časopisu Nju sajentist".

Međutim, dalja istraživanja švedskih naučnika nagoveštavaju da su CT vlakna prisutna  samo u delovima kože pokrivenim dlakama. Jer, pacijentkinja uopšte nije reagovala na dodire četkicom po dlanu. Na osnovu toga profesor Olafson pretpostavlja da, zato što se ruka koristi za sve ključne aktivnosti čoveka, neophodno je da bude izuzetno osetljiva na dodir zbog čega i raspolaže izuzetno gustom mrežom "brzoreagujućih nerava".

(FoNet)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.