Registrovani lekovi vs dijetetski suplementi: Kompanija Sandoz okupila stručnjake iz zemlje i regiona

Lepršavost igre koju je nosio sam ambijent, doprineo je kreativnosti predavanja renomiranih predavača iz zemlje i regiona.

Nakon toga, održana je i panel diskusija na temu “Registrovani lekovi vs dijetetski suplementi“, na kojoj su govorili predstavnici Nacionalne Organizacije Potrošača Srbije, agencije IPSOS, Starcom, prof. dr Slađana Šobajić sa Farmaceutskog fakulteta, dr Snežana Spasić i mr ph Snežana Žeželj. Poziv je upućen i nadležnim institucijama Ministrastvu zdravlja i Agenciji za lekove i medicinska sredstva, koje se nisu odazvale.

Poznato je da promet lekova koji se izdaju bez recepta tzv. OTC proizvoda (over-the-counter) i dijetetskih suplemenata, konstantno raste. Jedna od najdinamičnijih grupa proizvoda su probiotski preparati što potvrđuje podatak da se u Srbiji godišnje proda skoro 5 miliona kutija različitih probiotskih proizvoda.

Lokalna istraživanja koja sprovodi IPSOS pokazuju da je 59% ispitanika, koji su učestvovali u istraživanju, kupilo neki probiotski preparat u prethodnih godinu dana.

Komentar na rezultate istraživanja o percepciji probiotika dala je Anja Ivanović, iz IPSOS-a:

- Probiotici sve više dobijaju na popularnosti i percipiraju se kao nešto što blagotvorno deluje na stomačne probleme i vraća balans organizmu. Međutim, ljudi su vrlo slabo upoznati sa sastavom samih probiotika i uglavnom ih doživljavaju kao suplemente, a ne lekove. Od suplemenata se očekuje prirodni sastav, efekti bez nuspojava, i uglavnom se koriste za preventivu. Lekovi se, s druge strane, koriste za uklanjanje problema kada on već nastane. Percipiraju se kao bolji jer su efikasniji i pouzdaniji, ali istovremeno izazivaju strah prema učestaloj konzumaciji, kao i odbojnost prema njihovom hemijskom sastavu.

Prof. dr Slađana Šobajić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu objasnila je da su dijetetski suplementi u stvari hrana. Pošto se na tržištu nalaze u obliku kapsula, tableta, rastvora, često se misli da su to lekovi, ali to su proizvodi namenjeni da dopunjuju ishranu, i samim tim ne mogu da imaju lekovita svojstva. Regulativa za suplemente i lekove je potuno različita. Za suplemente postoji obavezan upis u bazu podataka Ministarstva zdravlja, i taj postupak je mnogo manje složen nego kada je u pitanju lek. Dijetetski suplementi se obavezno kontrolišu pre puštanja na tržište i svakih 5 godina, a ostala kontrola ostaje na samom proizvođaču, koji je potpuno odgovoran za kvalitet i bezbednost proizvoda, i proizvođač sam bira koliko često mora da radi kontrolu. Dodatno se proizvodi koji se uvoze kontrolišu pri svakom uvozu.

Oglašavanje lekova je strogo kontrolisano od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, i samo lekovi, koji se izdaju bez lekarskog recepta, sa dozvolom izdatom od strane ove institucije, se mogu reklamirati u sredstvima javnog informisanja, čime se garantuje istinitost plasiranih informacija. Sa druge strane, u oblasti dijetetskih suplemenata, nema ovakve vrste kontrole i oni se mogu nesmetano reklamirati.

Za dijetetske proizvode i lekove važe različiti zakoni. I jedni i drugi proizvodi imaju svoje prednosti i mane, ali obe kategorije se kupuju u apotekama, i iako se pod različitim pravilima reklamiraju, potrošači odnosno pacijenti često ne uviđaju razlike između leka i dijetetskog suplementa.

Na pitanje da li se u tim situacijama pacijenti dovode u zabludu, odgovorila je Nikica Jovanović, iz Nacionalne Organizacije Potrošača Srbije:

- Da, imamo na tržištu već takvih situacija sa različitim namirnicama i flaširanim vodama, ali situacija nije bolja ni kod dijetetskih suplemenata. Problem je kada određene izjave koje idu uz proizvod dovedu potrošače u zabludu u smislu da to nije dijetetski suplement, već da je to lek. Takve izjave su strogo zabranjene i pod direktnom kontrolom Sanitarne inspekcije koja, nažalost, baš ne kontroliše ovaj aspekt na adekvatan način.

Jedan od najvažnijih zaključaka ovog stručnog skupa je da ovaj segment tržišta nije u potpunosti regulisan, posebno u oblasti oglašavanja. Ostaju otvorena pitanja kako gledaoci odnosno potrošači razumeju takvu vrstu reklamnih poruka, koje to rizike može doneti, kao i koliko dugo ćemo još čekati dalje korake nadležnih institucija, čija je zakonska obaveza da to regulišu.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.