Balkan High Diving

Lete ili skaču, s visine od 22 metara, brzinom od 90 do 100 kilometara na sat, bez zaštitne opreme, a kad dotaknu površnu vode kao da udare o zid. Avanturisti, sportisti ili ovisnici o adrenalinu, tek 15 momaka iz celog sveta, učestvovalo je na beogradskoj Adi Ciganliji na finalnom takmičenju 20. svetskog kupa u skokovina u vodu s velikih visina.

Beograd je prvi put bio domaćin ovog sportskog takmičenja, kojim se bavi samo 30 ljudi na celom svetu. Prvo mesto pripalo je Sergeju Zotinu iz Rusije, drugo dele Ornaldo Djuk iz Kolumbije, inače osmostruki šampion, i Džo Zuber iz Australije. Treće mesto podelili su Geri Hant iz Velike Britanije i Stiv Blek iz Australije.

Kad je Knez Miloš Obrenović 1821. godine proglasio Adu Ciganliju za državo i narodno dobro, ni u najluđim snovima nije mogao da zamisli vratolomije koje će se posle skoro dva veka odvijati pred očima zabezeknutih Beograđana.

Ovo je sport u kome nema opuštanja, vrhunska koncetracija je neizbežna, ne samo da bi se izveo dobar skok, već i da bi se sačuvala glava. Sigurno je da je mnogima koji letuju na »beogradskom moru« teško da se stepeništem popnu na sedmospratnicu s potkrovljem, e pa, baš s te visine skaču ovi momci.

Želja za dokazivanjem, impresioniranjem ili iskonska ljudska potreba za spoznajom i prevazilaženjem samog sebe, bilo šta da je u pitanju, ovaj ekstremni sport privlači pažnju.

Najzaslužniji za organizaciju takmičenja, prvi i jedini čovek koji se u Srbiji bavi ovim sportom jeste Zvezdan Grozdić, koji je zauzeo deveto mesto. Kaže da se ovim sportom bavi već 20 godina. Pored najjače podrške publike, Zvezdan priznaje da su njegove šanse, da zauzme neko od vodećih mesta za sada male.

Gradski sekretar za sport i omladinu Goran Kreclović, priča nam da se ovim takmičenjem Beograd na »velika vrata vratio u sistem svetskih kupova«. »Beograd, polako, ali sigurno postaje centar sporta jugoistočne Evrope«, izričit je Kreclović.

Uz komentare, da su ludi i da ne pokušavate da uradite ovo na svoju ruku, nekoliko storina okupljenih na “beogradskom moru”, sigurno se u tom trenutku oseća kao u centru sveta.

Težina skoka se određuje prema kategoriji odraza ( napred, nazad, uzvratno), na osnovu broja salta, broja vijaka, pozicije tela u salto rotaciji ( pregib ili zgrčeno), načinu ulaska u vodu – na noge ili glavu.

Takmičari, naizgled obični ljudi, kojima ništa što je ljudsko nije strano, pa i poneka cigareta, ljudi su različitih interesovanja. Orlando Djuk je kolumbijska sportska zvezda, Jernej Kilnar iz Slovenije je učitelj, koji je skakao i »lastu« u Mostaru, Hasan Mouti iz Maroka je trener skokova, Geri Hant iz Britanije studira kriminologiju, Magnus Vigeland iz Norveške bavi se matematikom, dok Sergej Zotin ima ubedljivo najbolju tehniku.

Svi se međusobno bodre, deluju nekom neznancu kao jedna velika porodica, »čudna sekta« u kojoj se konkurencija i zavist teško može osetiti. Svako se opušta na svoj način, neko usamljeno sedi, neko sluša muziku, neko uvežbava gimnastičke figure,neko je rođeni klovn i zabavljač. Modrice na telu se ne vide s visine od 22 metra …

Predstavnici Hitne pomoći, koji su tu za svaki slučaj, mogli su na miru da uživaju u sladoledu, a i dva ronioca koja su dočekivala takmičare u vodi, imali su priliku da iz neverovatnog ugla posmatraju skokove.

Da nije bilo, malograđanskog negodovanja na pomen imena takmičara iz Sjedinjenih Američkih Država, ovaj događaj nesumnjivo bi ostao zapisan kao sportski događaj koji neguje već zaboravljenu kategoriju u takmičenju – fer plej. Ovako za kraj ostaju poljupci, trofeji, zahvalnice i uzdignuta tri prsta takmičara, tek da se zna da nismo sami…

Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Marko Risović

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.