U MODI JE PEVANJE NA MATERNJEM JEZIKU! Bilja Krstić: Ne moram da pevam na engleskom da bih išla na strano tržište

Njihovo prijateljstvo datira još iz davnih dana kada su zajedno pevale u grupi "Suncokreti", a kasnije su svoje prijateljstvo krunisale i kumstvom.

Prvi put ste bili na Deichamann Magic Night-u. Kakvi su Vaši utisci?

- Meni je bilo fanstastično! Zaista je sve lepo organizovano. Revija mi se dopala, kao i sandale, volela bih da mogu da ih kupim. Jedne u boji, vrlo zanimljivim i jedne crne, baš kakve su meni potrebne za koncerte. Dopale su mi se i revije dve divne dizajnerke, a posebno kretorke iz Slovenije. Asimetrija i jarke boje su nešto što mene privlači. Čak sam se i zaljubila u haljinu kretorke, pomislila sam da je ukradem na kraju revije! Nego, ne znam kako da je nagovorim... Kao, samo da probam! Šalim se! Ali, zaista, izuzetno je sve. Voditeljke su bile odlične. Sjajna ekipa je okupljena. Alka Vuica je proslavila svoj rođendan i rekla da nisu važne godine – saglasna sam sa njom!

Šta Vam se najviše dopalo u Termi Olimia?

- Nisam izlazila iz bazena! Oni su mi se najviše dopali. I izlet je bio izuzetan. Obišli smo i prodavnicu čokolade, kao i divan manastir u kojem se nalazi najstarija apoteka u Sloveniji. Volela bih svima da preporučim ovo mesto, zaista je izuzetno. Ima toliko divnih sadržaja. Za pravi odmor i rekreaciju.

Zapevali ste tokom boravka u manastiru.

- Uvek pevam u manastiru zato što me privlači ta akustika. Obično volim da pevam "Tebe pojem", ali pošto smo bile Gorica i ja, zapevale smo "Moj đerdane" i čuli ste kako je divna akustika. Nisu potrebni nikakvi mikrofoni, već je zaista potpuno prirodno sve.

Koliko Vam se često dešava da Vi i Gorica Popović zapevate zajedno?

- Pevamo na njenom rođendanu! Zapevamo tako ponekad kad se sretnemo. Naročito Gorica, Sneška i ja. Onda: "Ej! Ajde! Je l' se sećaš kad smo pevale u Suncokretu onu pesmu?" Poslednji put kad smo se ozbiljno pripremale da pevamo zajedno bilo je za moj jubilarni koncert u Sava centru. To je bio prvi put da je ceo Suncokret bio okupljen na jednom mestu.

Kako je izgledao Vaš početak, a kako danas izgleda početak mlade osobe koja je izabrala upravo Vašu profesiju?

- Velika je razlika. Danas, pre svega, tehnologija omogućava mnogo brži napredak i ulazak u profesionalne vode. Dovoljno je da okačite na YouTube neki snimak i ako dobro pevate i imate mnogo "sabskrajbera" vrlo lako možete da napravite dobru karijeru. U moje vreme to je bilo "peške". Kad sam započinjala svoju karijeru, u principu se znalo ko dobro peva. Znalo se iz krugova, npr. muzičke škole - ja sam se tu kretala. Mene su recimo preporučili za Suncokrete i ja sam otišla na tu audiciju. Mi smo to sve drugačije radili. Tada su televizija i radio bili jedini mediji gde si zaista mogao da se predstaviš. To je bio jedini marketing.

Iako ste išli "peške" uspeli ste da opstanete na sceni tolike godine. Pak, mladi kojima je sve mnogo dostupnije, ne uspevaju da opstanu u ovom poslu na duže staze.

- Pa, ja ne znam. Nekad će neko reći da je to do kvaliteta. Mislim da se danas brzo i lako postaje zvezda, pa se isto tako i brzo gasi. Upravo zbog toga što je strahovito velika ponuda i sve to kratko traje. Nemam pravi odgovor na ovo pitanje. Drugo vreme, druge neke stvari su važnije. S obzirom na to da se bavim ovom vrstom muzike kojom se bavim, drugačije je. Ne moram da pevam na engleskom da bih išla na strano tržište. Pevam na svom maternjem jeziku i to je mnogo lakše, a drugo to je prilično u modi. Pogledajte sve najpoznatije top liste, uglavnom je to tradicionalna muzika malih naroda. Velike tradicije su odavno pokazale sve što imaju, tako da sada male tradicije dolaze na presto. Koliko se samo puta desi da neko peva tuđu tradiciju! Evo, ja isto pevam. Uglavnom su to iz nekog našeg okruženja, ne pevam pesme nekih dalekih tradicija – Indije, Kine, Japana... Ali, pevam Makedoniju, Mađarsku, Grčku, Rumuniju, Bugarsku i tako dalje.

Na kraju, gde ipak najviše volite da nastupate?

- Moram da priznam da ipak najviše volim kod nas da nastupam, zato što mi najviše znači kada dobijem dobru podršku odavde. Svakako, značajne su podrške i iz inostranstva. Na samom početku Bistrika dobili smo najlepši kompliment. Na najvećem sajmu umetnosti u Brazilu, na pres konferenciji, rekli su da muzika Brazila udara u noge, a muzika Bilje Krstić udara u srce... Šta ćete više od toga?! To su pesme koje su pisane iz srca i pevaju se iz srca.

Autor: Nadlanu.com
Foto: Promo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.