Brine otpornost na antibiotike

VAŠINGTON, 25. maj 2010. (FoNet) – Otpornost na antibiotike jedna je od tri najveće pretnje po zdravlje ljudi i naučnici upozoravaju da bismo mogli ući u fazu u kojoj će svet imati malo kliničkih odgovora na neke infekcije.

Otpornost na antibiotike počinje sve više da zabrinjava zdravstvene stručnjake širom sveta koji izražavaju bojazan da bi za nekoliko godina mogli da ostanemo bez odbrane od nekih bakterijskih infekcija.

Istovremeno, u javnosti se javlja sve veća dilema o upotrebi jakih lekova koji, izgleda, izazivaju povećanu otpornost bakterija.

Svetska zdravstvena organizacija, koja je i upozorila da je smanjena otpornost na antibiotike, takođe smatra da nepravilna upotreba antibiotika vodi ka pojavi bakterija koje su otporne na njih.

Stručnjaci navode da bi, ukoliko se odmah ne pokrenu akcije za rešenje tog problema, infekcije koje su inače izlečive mogle ponovo da se pojave u novom, snažnijem obliku.

Direktor američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti, doktor Tomas Friden, poziva američke zakonodavce da preduzmu mere protiv opasnosti od otpornih mikroorganizama koji trenutno postojeće terapije čine nedelotvornim.

“Govorimo o vremenu pre antibiotika i vremenu upotrebe antibiotika ali ako ne poboljšamo naš odgovor na problem otpornosti na antibiotike, mogli bismo da se suočimo s opasnošću da nećemo više imati efikasne odgovore na neke infekcije”, kaže dr Friden.

Stručnjake brine to što antibiotici postaju sve manje delotvorni što se više koriste. Genetske promene kod bakterija čine ih otpornim na antibiotike i to je prirodan
proces, ali je on intenziviran zbog prevelike upotrebe antibiotika.

Doktor Donald Porec, jedan od vodećih specijalista za infektivne bolesti, upozorava da otporne bakterije mogu da vode ka pojavi nekih ozbiljnih oboljenja.

“Postoji veoma otporna bakterija u urinarnom traktu, kao jedan od primera, tu su infekcije kože i pluća koje inače izazivaju različite vrste bakterija a sve postaju sve otpornije. Zatim imate i mnogo ozbiljnije probleme kao što je tuberkuloza u mnogim delovima sveta. Obolelima su bili prepisivani različiti medikamenti kao tretman protiv tuberkuloze i njene
bakterije su razvile otpornost”, priča stručnjak za infektivne bolesti dr Porec.

Jedna od najsmrtonosnijih infekcija koja se pojavila kao posledica otpornosti bakterija je stafilokoka otporna na meticilin, poznatija kao MRSA, od koje samo u Sjedinjenim Državama umire 19.000 ljudi svake godine. Od 2002. godine oko dva miliona slučajeva te infekcije svake godine se prijavljuje u američkim bolnicama.

Doktor Porec kaže da takve infekcije mogu da se rašire po celom svetu. “Otpornost se javlja svugde u svetu. Neko je otporan na određene lekove, neko na neke druge. A uz stalna
putovanja možete da prenesete te otporne bakterije bilo kome u bilo kom delu sveta”, kaže Porec.

Farmaceutske kompanije smanjile su proizvodnju antibiotika što doprinosi složenosti problema, kažu naučnici. Uzimanje manje od potrebne doze znači da bakterija preživi i
postepeno stvori otpornost.

Doktor Entoni Fauči iz američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti tvrdi da se farmaceutske kompanije rukovode isključivo profitom zbog čega i smanjuju proizvodnju antibiotika.

“Ako odluče da naprave proizvod koji će mnogi ljudi uzimati svaki dan do kraja života, na primer za smanjenje lipida u krvi, one će to učiniti radije nego da naprave novi proizvod koji će relativno mali deo populacije koristiti možda 10 dana do dve nedelje godišnje”, zaključuje Fauči.

Stručnjaci naglašavaju da je deo rešenja i informisanje pacijenata i lekara da prestanu da koriste antibiotike kada oni nisu neophodni.