PIJEM SOK, ALI VIŠE VOLIM VISKI: Vlasta Velisavljević proslavlja 92. rođendan i otkriva tajnu dugog i ispunjenog života!

Vlastimirom Vlastom Velisavljevićem otkrio je da nikada nije slavio svoje rođendane.

- U stvari, samo jednom sam proslavio rođendan, da tako kažem. Bio sam na setu filma u Azerbejdžanu i tačno u ponoć su se pogasila sva svetla. Sve koleginice su mi prišle i čestitale rođendan i to je bio jedini put da sam ga slavio - priča Vlasta dok konobar strpljivo čeka da glumac poruči piće.

- Pretpostavljam da nemate kvas, pa ću onda popiti jedan gazirani sok - rekao je Vlasta konobaru, pa u poverenju otkrio tajnu.

- Pijem sok, ali više volim viski - kaže on i objašnjava zašto je tog dana duže spavao.

- Pitali ste me zašto sam se tek u 11 sati probudio, pa da vam kažem. Bio sam "noćašnji". Nama glumcima je postao uslovni refleks da uveče posle predstave odemo u kafanu, a u poslednje vreme najčešće sam sa Draganom Mićanovićem. Umem i da ostanem do kasno, minimum do ponoći, a nekada i duže. Posle toga se vratim kući peške - kaže kroz smeh Vlasta i dodaje da, osim u povremene noćne izlaske, i dalje voli da ode u ribolov.

- Međutim, ono u čemu zaista uživam je vožnja automobilom. Imao sam problem donedavno kada sam svake godine morao da obnavljam vozačku dozvolu. I baš poslednji put kada je trebalo da produžim vozačku, slučaj je hteo da dobijem jednu nagradu koju mi je uručio predsednik države. I stojim ja tako, razmišljam da li da ga pitam za moju vozačku - i odustanem. Međutim, sami su se dosetili, pa su mi produžili na tri godine, tako da ne brinem. Odem i sada do Prištine, Medveđe, do Sijarinske banje, ma svuda... Pažljivo vozim i za sve ove godine sam imao samo jedan saobraćajni prekršaj - priča veselo Vlasta i objašnjava koja je tajna njegovog dugog života.

- Ma ko zna da li je to genetika ili ne. Valjda je to onaj odozgo tako zapisao, ali mislim da mi je najveća blagodet to što više od 20 godina ne pušim - priča Vlasta i dodaje da ga vitalnim čini i to što i dalje radi.

- Svake školske godine me studenti zamole da igram u njihovim filmovima, a ove godine sam snimao sa Mirom Banjac na Fruškoj gori. Volim da radim sa studentima, ali stalno slušam kako su nekada bili veliki glumci, ali to nije tačno. Mladi su čudo, igrao sam dosta dugo i lepo sa pokojnim Nebojšom Glogovcem. Izuzetno teško mi je pala njegova smrt, kao i svima nama. Bio je ne samo dobar glumac već i drag čovek. Vozio je motocikl i svaki put kada bih video njegov motocikl ispred Jugoslovenskog dramskog pozorišta, znao sam da je on tu - kaže Vlasta i objašnjava da je doživotni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

- Međutim, otkako je Glogi umro, izgubio sam dosta predstava, jer smo puno zajedno radili. Sada sam više sa Draganom Mićanovićem, sa njim igram u "Uobraženom bolesniku". Pre nekoliko godina smo išli na gostovanje u Peking, a toga sam se setio kada sam nedavno pročitao u novinama da će Mićko igrati u jednom kineskom filmu. Tada sam pomislio: "Mora biti da su ga Kinezi tada zapazili." A onda pomislim: "Bože, kako mene nisu zapazili?" - smeje se Vlasta.

- Mene i Seku Sablić, recimo, pa sam onda smislio da nasekiram Seku i da joj kažem: "Vidiš, njega su zapazili, a tebe nisu" - šali se Vlasta i objašnjava da nije bilo stvari zbog koje žali u životu.

- Nema kajanja, ali sam mogao lakše da proživim, ali onda verovatno ne bi bilo svega ovoga. Ostao sam tužan jer je otišla cela moja klasa, Đuza, Olivera Marković, cela ta klasa je bila spremna za voljenje. Mi smo prvi izašli sa akademije - kaže glumac.

I na kraju, koja je tajna dugog i ispunjenog života?

- Morate da volite, sebe i druge ljude, to je prva i osnovna stvar - da se volimo i živimo - kaže glumac.

Izvor: Alo.rs/Sonja Andrić
Foto: RTS Balkanskom ulicom- Zvanični kanal/ YouTube-Printscreen

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.