Bob Dilan

Koliko poštovanja treba da imate prema nekome ko je na muzičkoj sceni skoro pola veka? Kako pozdraviti čoveka koji je izdao 34 studijska albuma, 58 singlova, 13 live albuma i 14 kompilacija? Koliko jak aplauz zaslužuje neko čije su pesme pevali, obrađivali i snimali „najveći“ muzičari za koje je svet čuo i kome je posvećeno ukupno 9 Tribute albuma? Da li uopšte znate koliko je pesama koje znate, volite i slušate u ko zna čijem izvođenju napisao upravo on?

Poštovanja je na ovom koncertu bilo dovoljno. I aplauza... Ali krajnji rezultat i utisak posle njegovog nastupa nije bio ni izbliza toliko jak koliko se moglo očekivati. Možda zbog lošijeg zvuka od samog početka, možda zbog činjenice da veći deo Arene nije bio dovoljno blizu ovoj hodajućoj legendi pa se ta energija rasplinula negde između... Ili zbog toga što je većina, ipak, očekivala više hitova po kojima ga svet i pamti...

A sve je počelo sa samo desetak minuta zakašnjenja, uz „najavu“ na razglasu i aplauze. Arena je u tom trenutku izgledala polu-prazno, jer mnogi još nisu stigli do svojih mesta, ali se do kraja koncerta skupilo u hali desetak hiljada njegovih fanova. Izgledalo je kao da će atmosfera biti fantastična kada se ovaj „čovek-fenomen“ pojavio na bini sa bendom i zasvirao „Rainy Day Women #12 & 35“. Osetilo se i gore pomenuto poštovanje, i dugogodišnja želja da ga ponovo čujemo u Beogradu. Jednostavna, sa ukusom „opremljena“ bina, ali pomalo neupadljiva i možda neadekvatna za tako veliki prostor kakav je Beogradska Arena. Bend u svetlim matching odelima, i postavka instrumenata koja nekako vraća u prošlost i vreme kada su neki potpuno drugačiji bendovi harali muzičkom svetskom scenom.

Bez ijedne reči je Dilan prelazio sa pesme na pesmu, menjajući svoju ulogu u bendu... Klavijature, pa gitara, pa opet malo Hamonda, pa usna harmonika...
„I'll Be Your Baby Tonight“, „Stuck Inside Of Mobile With The Memphis Blues Again“, „Beyond Here Lies Nothin'“, „Workingman's Blues #2“, „Forgetful Heart“, „Highway 61 Revisited“, „Not Dark Yet“, „Thunder On The Mountain“...

Dobar bluz valjao se Arenom, bend je fantastično izneo svaku pesmu, publika je reagovala dobro, a ipak se osetilo da „nešto“ fali. Možda ipak njegov zvuk zahteva drugačuju atmosferu, neku „bliskost“ koju tako velika hala ne može da omogući.
Bez reči se stiglo i do poslednje pesme regularnog dela koncerta, „Ballad Of A Thin Man“.

Bis je započeo jednim od najvećih hitova, pesmom „Like A Rolling Stone“, a zatim smo čuli i „Jolene“. Predstavio sjajan bend koji ga prati, a koji čine Čarli Sekston, Džordž Reseli, Toni Garnije, Stju Kimbel i Doni Heron.

Za sam kraj, „Blowin' In The Wind“...

Očekivano razočaranje kod mnogih, jer nije bilo nekih velikih hitova koje su skoro svi poželeli da čuju. Ali neko ko iza sebe ima tako bogatu diskografiju, može da bira... Neočekivano, atmosfera nije bla baš onakva kakvu zaslužuje takvo ime. Pa ipak, drugo gostovanje Boba Dilana u Beogradu ne može se nikako smatrati neuspešnim, jer smo imali priliku da čujemo odličnu, kvalitetnu svirku i da vidimo jednog od najvećih muzičara našeg vremena.

Ljiljana Zdravković