MOJE PUTOVANJE IZ SNOVA: Natalija Dević - Vroclav

Natalija Dević na književnu scenu stupila je hit romanom "Igra zavođenja plus Uputstvo za upotrebu muškaraca" 2009. godine. Njena druga knjiga "Sve je to ljubav", svojevrsna studija na temu 100 najčešćih muških laži i zašto se govore ženama objavljena 2011. godine, pobudila je jednaku pažnju. Književni rad usledio je nakon petnaestogodišnje novinarske karijere tokom koje je pisala za brojne dnevne novine i magazine. Bavi se i pokretanjem angažovanih projekata iz oblasti kulture, a savremeni muško-ženski odnosi i potraga za srećom u vremenu u kom živimo ključna su tema njenih knjiga i društvenog delovanja. Rođena je u porodici Ljumović na Cetinju. Odrasla je u Podgorici. Studirala je književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Član je Udruženja književnika Srbije i Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Živi i radi u Beogradu.

Pored pisane reči, njen avelik aljubav su putovanja, pa je književnica odlučila da čitaocima portala nadlanu.com predstavi poljski grad Vroclav iz kojeg se nedavno vratila s obzirom na to da joj je rođeni brat svoj životni kutak pronašao upravo tamo:

- Putujem od najranijeg detinjstva. Pakujem kofere uvek uzbuđena pred tom malom avanturom koja me čeka. Često otputujem i sama. Volim izlete u drugačije predele, u drugačiju stvarnost u kojoj vidiš šta drugi rade bolje, pa to primeniš i sam, ili vidiš sopstvene prednosti pa se osećaš dobro. Posebno volim svežinu promene koju nose novi predeli. Uvek se desi nešto neočekivano, upoznam zanimljive ljude, vidim i saznam nešto što nisam mogla ni da zamislim. Putovanja su mi i potreba i inspiracija. Naravno, volim i da se vratim kući, pa kad raspakujem utiske, ne mogu da se ne složim sa Henrijem Milerom koji je rekao: "Naša destinacija nikada nije mesto, već nov način posmatranja stvari". Pripremam se za mesto gde idem. Volim unapred da znam šta je najlepše što zemlja i gradovi koje ću posetiti nude, pa napravim sebi itinerer obilazaka. Kad stignem, od ujutru do uveče sam u akciji, ne osećam umor, ne spavam, samo da vidim i osetim sve. Tako se moje putovanje pretvara u poteru za lepotom, a ja ređam utiske i slike u svoj unutrašnji album koji će mi posle tu destinaciju zauvek pretvoriti u predeo iz mašte. Zato se mnogi moji doživljaji kasnije nađu u mojim knjigama. Kad ih ispisujem, zajedno sa svojim junacima ponovo putujem njima, nanovo uzbuđena utiscima koji su ostali, susretima, sećanjima. Putovanje u Varšavu i Vroclav sa kog sam se upravo vratila, bilo je jedno od takvih. Tim pre što sam išla da mom bratu proslavimo rođendan. Ne bi mi se, priznajem, ni Poljska, ni Vroclav, našli na putnoj mapi, da se brat i snaha nisu preselili tamo. Moj propust! Jer, u Vroclavu u kom sam provela devet dana našla sam mnogo zanimljosti.

AKTIVNOSTI

- Vroclav zovu poljskom Venecijom. Grad je istorijska prestonica Šleske, na reci je Odri, ali i na njene četiri pritoke, Bistrici, Olavi, Slezi i Vidavi. Četvrti je u Europi po broju mostova, odmah iza Amsterdama, Venecije i Sankt Peterburga. Do Drugog svetskog rata imao je 303 mosta, a sada ih je 220. I moji žive u centru grada – na ostrvu. Ta ostrvca na kojima su parkovi, palate, umetničke skulpture, pozornice na otvorenom, deo su grada. Umetnost je, uopšte, deo života i ulica Vroclava. Bilo da gazite po mesinganim pločama uzidanim u trotoare, na kojima su zabeleženi najznačajniji datumi u istoriji grada, ili obilazite brojne gotske katedrale i zamkove, Vroclav vam priča proču o svojoj istoriji. Gradski oci o tome, očigledno brinu. Tip: Ko nije ranije video gargojle, ovde će ih naći. Vire iz masivnih gotskih zdanja a na Gradskoj kući čak su pretvorene u oluke.
U Vroclavu su koncerti na otvorenom svakodnevica. Zastakljeni panoi koji su u većini gradova koriste za reklame, koriste za izložbu slika, pa ulica postaje otvorena galerija. Ne mogu se zaobići ni patuljci po kojima je Vroclav čuven, a nastali su iz instalacije jedna umetničke grupe s kraja šezdesetih godina prošlog veka. Postavljajući patuljke nalik na ljude raznih zanimanja, umetnici su poslali poruku tadašnjoj vlasti da ne ugnjetava narod. Vlast je nestala, a patuljci su ostali i postali simbol ovog lepog grada. Njegovi stanovnici nastavili su da ih prave i postavljaju ispred radnji, ispod prozora, pored ulaznih vrata, pa ćete često videti turiste kako u centru traže patuljke, fotografišu se sa njima, i tako šalju u svet najbolju preporuku grada. Sam centar je posebno živopisan. Nalazi se unutar tvrđave stare 1000 godina, datuma koji se upravo slavio tokom mog boravka. Uz gotske katedrale, koje su fascinantne, i novi objekti, restorani i kafei, grade se i uređuju u skladu sa njima. I gradska kuća Ratusz je u jednoj takvoj, na glavnom trgu, Rineku, a najlepša je katedrala sv. Jovana Krstitelja koja se nalazi u krugu vroclavskog Univerziteta i po svojoj arhitekturi neodoljivo podseća na Notr Dam. Unutar zdanja tvrđave su i policijska stanica i sud, pa kulturno-istorijski spomenici nisu samo reprezentativni deo grada, već doslovce i žive. Posebno iznenađenje bilo je što sam u kolekciji Nacionalnog muzeja iz Vroclava naišla na originalni triptih Hansa Direra, brata čuvenog Albrehta Direra, iz 1529. godine. Ništa slično nisam očekivala i priznajem bila sam oduševljena. Druga stvar: Sam muzej se nalazi u Palati Krulevski gde su, na relativno malom prostoru, ne samo odlično objedinili 1000 godina istorije, već je za razliku od većine svetskih muzeja u kojima sam bila, ulaz besplatan.

SMEŠTAJ

- Smeštaj mi je, ovoga puta, bio bratovljev stan s pogledom na Odru. Inače, ima lepih malih hotela u centru u kojima je smeštaj vrlo povoljan. Jedan od takvih je hotel iz lanca Campanile. Za one koji žele luksuz, tu su Park Plaza ili njihov Monopol hotel, preuređeni dvorac u najstrožijem centru. Za kraće boravke i proputovanja AirB&B smeštaj u Poljskoj odlično funkcioniše.

HRANA

- Hrana im je ukusna. Istina, u mnogim jelima osetićete ukus slatkoće na koji ovde nismo navikli. Na primer, u tartar sosu ima šećera. Jela sam picu bolju nego u većini kontinentalnih gradova u prelepom ambijentu picerije Tutti Santi www.tuttisanti.pl, u delu grada Borek koji je nalik na beogradskom Dedinju, i gde je svojeručno pravi popularni šef Valerio Vale. Ipak, svakom ko kroči u Poljsku, preporučujem da svakako proba piroge. Jela sam ih u restoranu Zapiecek www.zapiecek.eu, u ulici Nowy Swiat, prelepoj glavnoj šetališnoj zoni Varšave, i odlične su. Piroge su nacionalno jelo, testo u obliku školjke sa raznovrsnim nadevima, od sira i mesa, do pečuraka i svih drugih kombinacija ukusa. Služe ih uz raznovrsne sosova.

PIĆE

- Omiljeno piće Poljaka je pivo. Ko ga voli, naći će se u pivskom raju vrsta, izbora i ukusa. Pošto pivo ne pijem, u Vroclavu sam pila koktele i vodu. Vodu svako nosi sa sobom jer se ne može dobiti uz jelo ili kafu. Mora se naručiti i papreno će je naplatiti. A bar za preporuku - Papa Bar u strogom centru Vroclava. I sam prostor i kokteli i umeće barmena su odlični.

NEXT TRIP

- Upravo pakujem kofere da idem na more. Biće to ponovo porodični odmor u našoj kući u Crnoj Gori, ali i turneja po obali sa mojim prijateljima iz škole. Tako svake godine obiđem Budvu, Miločer, Sveti Stefan, Boku i Podgoricu, da ih sve vidim i vratim se puna mirisa i ukusa detinjstva i rodnog kraja.

DREAM TRIP

– Imam jedan globus na kom su zabodene iglice: zelene po zemljama gde sam bila, crvene gde želim da idem. Ove zelene uglavnom su grupisane po Evropi i Severnoj Africi, svega dve su u Aziji. Čekaju me još brojne destinacije u Centralnoj Africi, Južnoj Americi, Tajland, Maldivi, Kina... Verujem da su to putovanja koje čovek mora da doživi i da se ni te, ni neke druge zemlje, neće crveneti još dugo.

Autor: Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva