DOBRA ZA ZDRAVLJE: Mikrobiomska ishrana osvaja svet

Da li ste ikada bili u nedoumici oko načina ishrane kog biste trebali da se držite? Paleo, veganska, mediteranska, ketogena ishrana? Najbolji savet koji po pitanju ishrane možete da dobijete, jeste da pitate stručnjaka kako se on sam hrani.

Šmita je ubolo preko 150 različitih vrsta insekata – a ovo su nabolniji ubodi na svetu po njegovom mišljenju

Doktor Marvin Sing, baš zbog togam, otkriva tajne svoje ishrane i savetuje koji je to režim ishrane najzdraviji za organizam.

Već znate da su prerađena hrana, trans masti, gazirana pića, brza hrana, šećer i genetski modifikovana hrana na vrhu liste stvari koje treba izbegavati. U međuvremenu se razvio širok spektar živopisnih, organskih vrsta voća i povrća, zdravih izvora masti kao što su maslinovo ulje i omega-3 masne kiseline, za koje ste sigurni da su zdravi. Ipak, skoro je nemoguće pogoditi kakva je tačno ishrana najbolja.

Postoji razlog zašto različite vrste ishrane pomažu različitim ljudima da žive zdravije. Prednosti i zamke svih popularnih dijeta se vrte oko jedne zajedničke stvari: oko mikrobioma. Zato je mikrobiomska ishrana ono što bi svi trebali da praktikuju – tvrdi dr Marvin Sing.

Zašto bi svi trebalo da se pridržavamo mikrobiomske ishrane?

Mikrobiom creva se odnosi na trilione bakterija koje žive u gastrointestinalnom traktu. Ako biste ih kolektivno udružili u lopticu, to bi težilo od 1,5 do 2 kilograma, koliko i ljudski mozak. Ove bakterije, virusi i gljivice rade puno stvari, uključujući to što nam pomažu da probavljamo hranu i da koristimo vitamine i hranljive sastojke. Ljudska bića su samo u oko 10 odsto slična u svojim mikrobiomima, tako da su ti organizmi ono što nas čini jedinstvenim. To je najbolji dokaz da ne funkcionišu sve vrste ishrane za različite ljude podjednako dobro.

Ali, ta priča se ne završava sa crevima, postoje i mikrobiom kože, oralni mikrobiom, vaginalni mikrobiom i još mnogo mikrobioma. Svi ti organizmi žive u nama i uglavnom su tu da nam pomognu. Međutim, ponekad poremete ravnotežu i kao rezultat toga ljudi postaju bolesni. Ključ održavanja harmoničnog nivoa mikrobioma creva je u tome da se čovek hrani što raznovrsnije.

Kako razviti različite mikrobiome za bolje zdravlje?

Način na koji razvijamo raznovrstan mikrobiom jeste unos široke lepeze zdrave hrane, kao što su lisnato zeleno povrće, korenasto povrće, fermentisana hrana (kao što su kiseli krastavci, kimči, miso), meso, orasi, cela zrna žitarica, čajevi, kafa, začini i tako dalje. Verovatno ste to i ranije čuli, ali ključno pitanje glasi: “Koje povrće, koje lekovito bilje i koji začini su najbolji za vaš mikrobiom?”

Ishrana prema mikrobiomima je specifična ishrana, a sada postoje testovi koji mogu analizirati vaš mikrobiom. Uz veliki napredak koji smo napravili u nauci i tehnologiji, sada smo u mogućnosti da tačno shvatimo šta treba da jedemo, a ne ono što bismo “verovatno” trebali da jedemo.

Ishrana prema mikrobiomima postaje sve efikasnija u održavanju zdravog organizma. Mogućnost da ljudi uče o svom mikrobiomu i njegovim moćima, smanjuje zdravstvene tegobe kao što su gojaznost, autoimune bolesti, ekcem, depresija, anksioznost, hronična zapaljenja, hronična dijareja, masna jetra, visok holesterol, visok krvni pritisak i dijabetes.

Bez sumnje postoji samo jedna vrsta ishrane koja je korisna za sve – a to je ishrana na osnovu mikrobioma – kaže dr Marvin Sing.

Izvor: Telegraf.rs/mindbodygreen.com
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.