Bily Idol

Billy Idol, jedan od najuspešnijih i najpoznatijih svetskih rokera održao je koncert na Ušću pred oko 15 hiljada ljudi.

Mnogi su ga željno očekivali... i oni koji su ga pre nekoliko godina slušali na EXIT festivalu i oni koji su propustili to čudo! Taj njegov povratnički koncert hiljadama ljudi ostao je urezan u pamćenju kao jedan od najboljih na kojem su ikada bili. Pričalo se o tome mesecima. Oni koji su ga propustili, čekali su svoju priliku i solo nastup u Beogradu bio je logičan nastavak. Ali iz razloga poznatih i opravdanih samo organizatorima koncerata, i potpuno nelogičnih publici, nastavlja se trend stvaranja novih festivala koji, realno, predstavljaju samo jednu zvezdu.

Otuda verovatno i slabo interesovanje za prva dva dana „Ušće festa“, a ni loše vreme nikome nije išlo u prilog. Više publike očekivalo se i trećeg dana, ali je ljudi bilo taman toliko da bi Arena ipak bila mnogo bolje rešenje. Izbegle bi se kabanice, kišobrani i gumene čizme, blato na cipelama i gledanje u nebo, ali i skoro skandalozno ozvučenje na Ušću.

BILLY JE VREDAN TRUDA

Srećom, Billy Idol je persona koja u svakom slučaju zaslužuje da se pomučite, napešačite ili izblatnjavite, da dođete i po snegu, ako je potrebno, da ga vidite „na delu“. U 55.godini i dalje je „šmeker“ kojeg sa istim oduševljenjem gledaju i klinke i njihove mame i tetke... Ima harizmu na koju niko nije imun, manire na bini koji će vas podići i ako ste „slučajno“ tu, i bend koji će oduševiti i najveće „kritičare“ u publici. Prenisko postavljeni video bimovi nisu baš pomogli da sve njih i vidimo dobro, ali moglo je da se „nagovesti“ kako sve to izgleda...

Nešto posle 21.00 Bili je izašao uz najavu potpuno karakterističnu za njega... On je „faca“, i to se oseti od prve sekunde! Nepogrešiv osećaj za scenu i za želje publike kod njega do sada nije „omanuo“. On zna šta kome treba da se svira, i na koji način. I zna u svakom trenutku šta da kaže da podigne raspoloženje!

Od početka su se ređali hitovi. „Ready Steady Go“, pa onda i njegov prvi singl iz ’81. "Dancing with Myself", a zatim je došlo na red i nešto novo. „Love is strange“ je jedna od tri nove pesme koje svira na turneji „Idolize yourself“. Brzo su se vratli na ono što publika želi... "Flesh for Fantasy", njegov “spomenik” "Sweet Sixteen" i "Eyes Without a Face".

Nova, biografska „Kings and Queens of the Underground“ objasnila je neke detalje iz njegove karijere, ali je sledeća objasnila zbog čega ga ljudi toliko vole... Ima on načina da se dodvori publici, naročito onom ženskom delu, te je pored mnogobrojnih komentara između pesama odličan potez bilo i „prilagođavanje“ pesme „L.A. Woman“. „Belgrade Woman“ i „Serbian Woman“ očekivano je izazvalo i oduševljenje i uzdahe...

Predstavio je, opet šarmantno i duhovito, momke koji ga prate. Ovaj fantastičan bend koji može da postidi svakog muzičara u publici već decenijama predvodi „profesor“ na gitari Steve Stevens, koji je sasvim logično i dobio najveći aplauz! Ne zaostaju mnogo za njim ni Stephen McGrath, Billy Morrison, Derek Sherinian i Jeremy Colson.

Usledio je lep izlet u prošlost i vreme kada je pevao u „Generation X“ sa pesmom „King Rocker“ iz 1978.godine. "Blue Highway" nas je odveo u 1983.godinu i album koji je izrodio još jedan veliki hit: „Rebel Yell“! Prava pesma za kraj, ali to je bilo prerano. Nakon sat i 15 minuta, morao je da dođe bis...
(old_image)
I ONDA BIS

„I can’t fuckin’ hear you!!!“ je pojačalo publiku koja je sigurno bila željna još nekih pesama, naročito ove prve koju su na bis odsvirali. „Stivi, pokaži im kako zvuči hit!“ „White Wedding“ počeli su u akustičnoj verziji, lagano, taman da se podigne još po neka ruka... Zatim je bivši bubnjar Stivija Vaja imao i svoju solo tačku, pre finala uz "Mony Mony".

„Bili ste divna publika, hvala! Fuck the rain!“ označilo je kraj posle sat i po... Ponovo predstavljanje benda, uz za njega karakterističan kraj „I’m Billy fuckin’ Idol!“

Pomešane emocije nakon koncerta bile su očigledne. To nije bio onaj nastup koji smo očekivali, ali se bendu apsolutno ništa ne može zameriti. Bili je bio to što jeste, fantastičan na bini, raspoložen i dinamičan, uvek u „dobrim odnosima“ sa publikom. Set lista kakva se poželeti može, u sat i po taman je stalo dovoljno hitova da velika većina bude zadovoljna. Momci iza njega puni energije i bez „pogrešnog tona“ na celoj svirci.

I kad sve to saberete, trebalo bi da vas koncert potpuno „oduva“ i ostavi vas „zbunjene“ bar još koji dan, kao onda, na Petrovaradinu... Ali ozvučenje potpuno neprilagođeno prostoru uzelo je svoj „danak“. Ni jača kiša niti bilo kakva oluja ne bi zasmetala da je sva ta energija koju su ovi momci emitovali sa bine, na pravi način stigla do publike.

Billy Idol ne može da se sluša sa istog ozvučenja kao Seve ili Vlado, niti je zaslužio da takva svirka ne dopre do svih onih koji ga vole. Možda je krajnje vreme da se odgovorni ozbiljno zapitaju koje su to zvezde zaslužile i da se izgubi „koji dinar“ da bi publika bila zadovoljna i da ne bi gubila „poverenje“ u koncerte koji bi trebalo da budu svetla tačka kulturnog života u ovom gradu.

Za kraj, sve čestitke Biliju, uz nadu da ćemo ga uskoro videti u boljim okolnostima, u „punom sjaju“!

Ljiljana Zdravković