U SRBIJI JE SREĆA ZABRANJENA! Sanja Marinković: Ljubomora i laž postali su jedinica mere koliko smo nesrećni

U Srbiji je, verovatno, nezahvalno govoriti o sreći. Suštinskoj. Ona koja se plasira preko medija, društvenih mreža i poslednjih godina, toliko popularne "lifecoach" histerije je, opet suštinski, nerealna. Fotografija, emisija, marketinški osmišljena tribina za prodavanje magle i uzimanje para, često su obmana i šarena laž, za one koji, nesnađeni u svakom smislu, a toliko nas je u ovoj zemlji, traže put ka sopstvenoj sreći, u istinskoj magli života.

Tako da, saveti da nasmejani ustajemo na desnu nogu i verujemo da nam, zbog toga, neće pasti saksija na glavu, novčanik će se, sam od sebe, napuniti i živećemo srećno do kraja života i slične budalaštine, ne piju vodu.

Napisati knjigu o sreći je, takođe, mač sa dve oštrice. Međutim, ako je uokvirite svojom merom, bez tendencije da bilo koga menjate i namećete nešto u šta ni sami ne verujete, onda te stranice imaju smisla.

Sanja Marinković je napisala takvu knjigu, i uprkos podeljenim mišljenjima, njena mera sreće je pronašla put do čitalaca, jer je glasno rekla da sreća nije zabranjena i da za nju ne moramo da se pravdamo, ako smo, pre svega, sami pred sobom, sigurni u to šta je naša mera istinske sreće.

Sreća je trenutak, sudbina ili lični izbor?

- Verujem da je, svako od nas, sam odgovoran za svoju sreću. Na žalost, mi rođeni na Balkanu, o čemu i istorija svedoči, jedva da smo uspeli da spojimo dve srećne godine po meri pristojnog života i zato smo naučeni da pravimo kompromise po pitanju svojih želja i snova. Uvek se nađe neki "stručnjak" za analizu života u Srbiji, koji ono za šta si talentovan ili školovan, izvrgne sumnji ili tvoju želju za uspehom podsmehu, pokušavajući da te uveri da životom, u ovoj maloj zemlji, nikada ne možeš biti zadovoljan. Ponekad mi se čini da je sreća, uslovno rečeno, u Srbiji, zabranjena. Maltene je nepristojno biti srećan, kad je toliko nesreće oko vas. Ja živim po meri svog zadovoljstva, pre svega, a sreća dođe kao desert, kojem nikada ne merim kalorije, a pogotovo ne u novcu.

Možemo li, uopšte, uticati na svoju sreću i na koji način?

- Verujem u snagu volje, slobodu koju ti daju znanje i obrazovanje i mogućnost izbora. Nažalost, zbog predrasuda i tradicije, naučeni smo da je požrtvovanost najveća nagrada i da poslednji dinar izdvojimo za patike detetu, da od dva krompira napravimo ručak za četvoro i da najlepši komad mesa ostavimo tati, kada se, umoran, vrati s posla. U sopstvenim očima, kako život prolazi, postajemo najveće žrtve, živimo u duhu samosažaljenja i sve češće izgovaramo onu čuvenu: "Jadna ja, prođe mi život u..." ili "Ššta sam ja učila, vidi ko sve danas ima novac ili krasi naslovne strane", naravno iz očaja i prezira. Radeći emisiju koja se bavi odnosima među partnerima, prijateljima, u porodici ili na poslu, shvatila sam da smo svi mi srećni ili nesrećni, u zavisnosti od toga koliko ljubavi imamo u životu i da su ljubomora i laž postali jedinica mere koliko smo nesrećni. Proteklih godinu dana, radeći manifestaciju pod nazivom "Bulevar Ženskih Tajni", razgovarala sam sa stotinama majki, devojaka, baka širom Srbije i shvatila da će ovaj milenijum, na našim prostorima, biti milenijum mudrih, energičnih i vrednih žena. Iako umorne od svakodnevnih obaveza i borbe za pristojan život i ma koliko ponižene na svom putu do uspeha, spremne su da preuzmu inicijativu i da biraju svoj put, a ne da budu birane. Volim žene koje koketiraju sa feminizmom i koje su odlučile da varjaču i kutlaču zamene štiklama i lap topom. Nažalost, muškarci u Srbiji će ih, zauvek, i pored diploma, titula i majčinstva, pitati šta su danas skuvale. Ne znam šta je loše u tome, ako jednog dana, nisu uključile rernu.

Da li je potrebno da, u svakom segmentu života, budemo ostvareni da bismo bili srećni, ili je to moguće i kada nam ne ide baš sve kako želimo?

- Svake subote imam privilegiju da radim posao koji obožavam i razgovaram sa damama i gospodom sa naše javne scene. Pokušavam, već dve decenije da, slušajući njihova iskustva, stavove i razmišljanja, publika, koja sedi kod kuće i gleda “Magazin in”, dobije podstrek i oseća se privilegovano zbog života koji vodi ili da donese odluku da svoj život promeni, ali, da na tom putu promena budu srećni. Znam da sam uspela kada dobijem na stotine poruka i pisama, iz svih krajeva sveta, sa priznanjem da su, slušajući nas, odlučili da poseju neko novo seme uspeha u svom životu.

Kako reagujete kada život skrati meru sreće koja nam je potrebna?

- Sreća je veoma zarazna i zato se trudim da budem okružena onima koji me vole i odavno sam stavila na “delete” ili “block”, i u telefonu i u životu, sve energetske vampire, koji su naučili da svoju meru sreće porede sa mojom, i da mi, svakog jutra, pune šoljicu kafe svojom dozom gorčine. Verujem da ćemo svi biti suštinski srećniji kada prestanemo da razmišljamo o tome da, iza vrata prekoputa, živi neka zadovoljnija porodica , nežniji suprug ili poslušnija deca od naših.

Kako pronaći sreću posle mnogo, realnih, nesrećnih iskustava?

- Nikada nije kasno da počneš iz početka i nikada nije kasno da budeš srećan. Nedavno su me gošće u emisiji savetovale da prestanem da brojim godine, jer su one samo broj i ja sam ih poslušala. Za razliku od mnogih, u Srbiji, koji imaju kompleks nadmenosti, troše pare koje nisu zaradili, kupuju stvari koje ne žele, da bi impresionirali one koje preziru, ja se trudim da kreiram najbolju verziju sebe, ugodim svom srcu i nahranim svoju dušu, radeći posao koji volim, kroz hobi koji me ispunjava, razgovarajući samo sa onima koji me vole. Za sada nije loše, za dalje ćemo videti.

Čime ste branili svoju sreću, na svim poljima, od tuđe zavisti?

- Život bez patnje,verujte mi, nije proživljen život. Zahvalna sam na svakoj kritici, preziru, podsmehu, sumnji, u poslu i u životu, ili temperaturi i tahikardiji, koje sam dobijala zbog ljubavnih jada, jer danas, verovatno, ne bih bila imuna na zavist, zlobu, ljubomoru ili neuspeh.

Svedoci smo lažne, nerealne sreće koja se plasira preko medija i društvenih mreža. Svi su nasmejani i zadovoljni, sve je idealno i bajkovito. Kakav je vaš stav o tome i čemu, uopšte, služi to zavaravanje?

- Shvatila sam da je glupo kritikovati druge i ko god veruje da je sreća u stvarima, a ne u duši, neka uživa u tom neznanju. Njih taj lažni život, očigledno, ne opterećuje, a mene sve te slike i priče zabavljaju, naročito kada su glavni akteri muškarci. Nekada je važila ona čuvena izreka - “lepa, a glupa”, danas, čini mi se, više važi - “lep, ali ozbiljno glup”. Mladići, ali i gospoda u zrelim godinama, prihvatili su sve ženske navike, pa odlaze kod estetskog hirurga, farbaju se, krišom čupaju obrve, slikaju selfi golih ramena i grudi, a preziru feminizam.Više ne biraju ženu koja im se dopada, nego čekaju da budu izabrani. Nema tu samopoštovanja, a to je suština priče o iskrenoj sreći.

Šta je vaša mera sreće?

- Moja mera sreće je da ne pravim, u životu, kompromis sa željom da postanem majka i žena svojih snova. Trudim se da svojim uspehom u poslu i stilom života inspirišem druge da, za početak, zavole sebe. Pre nekoliko godina, uspela sam da postavim prioritete, bez strahova i griže savesti. Moj život, u četrdeset četvrtoj godini, se, zaista, mnogo razlikuje od života kakav su vodile moja baka ili majka, jer pripadam generaciji žena koje rade posao koji vole, imam svoje obaveze i kada napustim radno mesto, hobi su mi pravilna ishrana, kultura duha i tela i druženje sa prijateljima, dok, naravno, najveći prioritet ima moj sin, Strahinja.

Meru nesreće, uvek, doživljavamo mnogo snažnije i emotivnije, ponekad i preuveličano. Kako se borite sa tim?

- Od mudrijih sam učila da, iza svake uspešne žene, stoji hiljadu neuspeha, ali da nikada ne smem da odustanem i da nikada, kada je ljubav u pitanju, ne biram muškarca kog, bar jedna pre mene, nije ostavila. Te lekcije sam na vreme savladala.

Izvor: Novosti
Foto: Dejan Milićević/Promo