Održana promocija knjiga “Mreže revolta i nade” i “Uspon umreženog društva” Manuela Kastelsa

Knjige „Mreže revolta i nade“ i „Uspon umreženog društva“ Manuela Kastelsa, jednog od najcitiranijih sociologa današnjice i najuticajnijih teoretičara komunikacija, informacionog društva i globalizacije, predstavljene su danas na Beogradskom sajmu knjiga.

O novim izdanjima Službenog glasnika govorili su urednik Slaviša Orlović, izvršni producent i art direktor UK „Parobrod“ Zlatko Crnogorac i vojno-politički analitičar Vlada Radulović, uz moderaciju Roberta Čobana, direktora Color Press Grupe.

„Uspon umreženog društva“ prva je Kastelsova knjiga iz inovativne trilogije, koja se bavi ekonomskim i socijalnim kretanjima informatičkog doba i pokazuje kako se umreženo društvo u potpunosti izdiglo na globalnom nivou.

Knjiga govori o uticaju informatičkog doba na sve aspekte društva, uključuje analizu o uticaju interneta i net-ekonomije, opisuje ubrzavajući tempo inovacija i socijalne transformacije.

„Mreže revolta i nade“ predstavljaju istraživanje novih formi društvenih pokreta i protesta koji se javljaju u svetu, od arapskih pobuna do pokreta indignada (ogorčenih) u Španiji, te od pokreta „Okupiraj Volstrit“ do društvenih protesta u Turskoj, Brazilu i drugim državama.

Orlović primećuje da se Kastels, profesor emeritus na Univerzitetu u Kaliforniji, bavi vrlo aktuelnim temama, a ono što povezuje dve knjige je što obe ukazuju na fenomene globalne umreženosti, počev od činjenice da u ovom momentu Kina verovatno ima više korisnika interneta nego SAD.

To istovremeno predstavlja opasnost da svi uđemo u ‘teoriju zavere’, a u to mogu lako da uđu i pokreti i protesti koje Kastels analizira. Još u Americi i svetu nije završena debata da li su se i do koje mere Rusi umešali u izbor Donalda Trampa ili do koje mere se osporavalo formiranje vlade Angele Merkel, te da li je nekim zemljama odgovaralo da se ne formira vlada i da bude slaba – rekao je Orlović.

Internet i umreženo društvo ukazuju, prema njegovim rečima, da su države desuverenizovane, da hakeri iz svojih domova mogu da obaraju sajtove i veoma ozbiljnih institucija.

Postoji ogroman prostor koji daje prednosti za razvoj društva, ali su i velike mogućnosti zloupotrebe tako da vi jednim klikom na SMS možete da mobilišete navijače u Srbiji da prekriju zidove grafitima – upozorio je Orlović.

Primećuje i da Kastels ima malu zadršku da se političko tle još nije smirilo, ali se ipak usudio da kaže da ono što je novo u pokretima o kojima govori, u odnosu na proteste 1968. u kojima je i sam učestvovao, jeste činjenica da su ovi sada posledica ekonomske krize i nejednakosti, ali i da ih karakterišu umreženost i mogućnost da se brzo i lako mobilišu ljudi širom sveta.

Radulović je primetio da Kastels u jako dobrom formatu sumira sve pokrete od Islanda do Bliskog Istoka i Severne Afrike, a posebnu vrednost, kaže, predstavlja njegovo proučavanje na individualnom nivou stanja u društvima bez obzira na njihove religijske, političke, ekonomske i socijalne razlike.

Kastels, prema njegovim rečima, uočava razlike između društvenih pokreta, ali i zajedničke niti.

U svim tim pokretima postoje geopolitička pitanja i upliv stranih sila, ali suština je da su svi oni nastali iz naroda i njegove potrebe za hlebom, jer svi su nastajali iz niže srednje klase ili iz najsiromašnijih slojeva – rekao je Radulović, dodajući da su po pravilu najtragičnijhi slučajevi, poput dešavanja u Siriji i Libiji, ali i migrantska kriza, plodno tele za razvoj teorija zavere.

Orlović je citirao Kastelsa koji kaže da će iz protesta koje analizira ostati upamćeni video snimci, a ne manifesti, hepeninzi, a ne govori, teorije zavere, a ne politički traktati.

Crnogorac je konstatovao intertnost srpskog društva prema društvenim mrežema, koja je, kaže, obrnuto propocionalnu svetskim tokovima i učešću ljudi u društvenim mrežama.

Uzrok tome vidi u devedesetim godinama, kada smo, kaže, u vrlo kratkom periodu preživeli ratove i nekoliko ekonomskih kataklizmi, što je, podseća, „rezultiralo katarzom u vidu 5. oktobra nakon koga smo postali impotentni za bilo koji vid društvene akcije“.

Nama su društvene mreže postale vrsta religijske forme, Tviter nam je ispovedaonica – ocenio je Crnogorac.

On takođe smatra da, ako se pogleda procenat svega što ljudi čitaju ili slušaju na internetu, onda čitanje štampane knjige, odlazak u pozorište ili na koncerte predstavljaju „anahroni afinitet nekolicine“.

Današnje zvezde interneta imaju veći uticaj na decu nego svi likovi iz našeg detinjstva. Na Tviteru nećete videti da neko komentariše knjigu ili je preporučije, komentarišu se samo TV serije i poseta Sajmu knjiga je samo ritual, društvena norma ili školska obaveza – zaključuje Crnogorac.

Izvor: Tanjug
Foto: Goran Zlatković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.