OBELEŽILI 31 GODINU ZAJEDNIČKOG ŽIVOTA! Slobodan Boba Živojinović: Ljubav sa Brenom umela je da boli!

U porodici bivšeg tenisera Slobodana Bobe Živojinovića (55) povoda za slavlje nikada nije manjkalo. Dok su proteklih godina proslavljali rođendane, sticanje diploma sinova i godišnjice, 2018. obeležila je najpre veridba a potom i svadba njegovog naslednika Filipa i pevačice Aleksandre Prijović, koji će uskoro dobiti i prinovu. Vest da će u martu sledeće godine porodica Živojinović postati bogatija za još jednog dečaka prvi je saznao Boba, što je u njemu izazvalo buru emocija i suze radosnice.

Vaša porodica svake godine po nekoliko puta pravi velika slavlja, ali 2018. ipak ima malo više povoda za veselje.

– Apsolutno. Veoma sam srećan što su Aleksandra i Filip imali svadbu kao iz bajke i što smo se svi lepo proveli. Gosti su nas danima zvali da podele svoje oduševljenje, a mediji širom bivše Jugoslavije pisali su o tom veselju. Onda je usledila vest o snajinoj trudnoći koja nas je mnogo usrećila.

Da li ovaj period dok čekate prvo unuče možete da poredite s vremenom kada ste čekali rođenje dece?

– Čini mi se da još nisam sasvim svestan da ću postati deda. Imao sam sreće da se tri puta ostvarim kao otac i mogu reći da je biti roditelj najlepši osećaj na svetu. Prijatelji koji već imaju unuke tvrde da su im se više obradovali nego deci i ja jedva čekam da iskusim taj osećaj. Podjednako su uzbuđeni i Brena, Filipova majka Zorica, kao i Aleksandrini roditelji.

Na venčanju Filipa i Aleksandre rekli ste da ste ulaskom snaje u vašu porodicu dobili ćerku, ipak, u medijima često može da se pročita da odnosi u porodici Živojinović nisu baš tako bajkoviti.

– Medijima uopšte nije interesantno kad je neki odnos lep i harmoničan, ali mi u porodici dobro znamo koliko ljubavi imamo jedni za druge. Smatram da je porodica temelj svega jer ako je nemate, sve ostalo je manje bitno. Breni i meni porodica je uvek bila na prvom mestu.

Jeste li Filipu pre ulaska u brak dali neki očinski savet?

– Naša deca odrasla su tako da su svakodnevno mogla da posmatraju kako se neguje brak. Jedini savet koji sam dao i Filipu i Aleksandri na svadbi bio je da je potrebno mnogo kompromisa da bi brak opstao i da na svoju ljubav moraju da gledaju kao na cvet koji je potrebno zalivati da bi mirisao.

Vaši sinovi odrasli su u izobilju, da li je bilo teško vaspitati ih tako da ne budu razmaženi, već vredni i ambiciozni?

– Nije bilo lako, ali Brena i ja smatramo da je ono što ona radi, i što sam ja radio kao teniser, samo jedan segment života. Kada dođemo kući, mi smo kao i svi drugi ljudi i naša deca su tako i odrasla. Kao roditelji, srećni smo što smo mogli da im obezbedimo privilegiju da završe dobre škole, ali oni su sami morali da nađu svoj put dok smo mi tu samo da ih podržimo.

Jeste li i sami imali takvu podršku porodice kada ste birali svoj put?

– Jesam, zato sam ono što sam poneo iz roditeljskog doma preneo svojoj deci. Bez podrške porodice vrlo je teško napraviti bilo šta u životu, a kamoli veliku sportsku karijeru.

U intervjuima uglavnom pričate o sportskim uspesima i braku sa Brenom, kako je izgledalo vaše odrastanje?

– Živeo sam s roditeljima u blizini teniskih terena i tako sam se zainteresovao za taj sport, pa sam već kao junior išao na takmičenja kako širom bivše Jugoslavije, tako i na internacionalna. U to vreme Mats Vilander i ja bili smo najtalentovaniji i najperspektivniji juniori.

Vaš sin Viktor nedavno je izjavio da je od majke naučio da bude disciplinovan, a od vas kako da se ponaša. Ko je vas učio lepim manirima?

– Roditelji, jer sve kreće iz kuće. Bavio sam se internacionalnim sportom pa sam već do osamnaeste godine dva puta obišao planetu i to bukvalno. Zahvaljujući tome, rano sam upoznao druge kulture i religije pa sam sazreo mnogo brže od svojih vršnjaka. Sticanje takvog iskustva nema cenu.

U dokumentarnom filmu o Lepoj Breni otkrili ste mnoge romantične detalje vaše ljubavi, postoji li neki koji vam je najdraži?

– Vrlo mi je teško da izdvojim jedan događaj i kažem kako mi je on najdraži, ali mogu reći šta nam je bilo najteže. Naša veza u početku bila je na velikom ispitu jer sam ja stalno putovao na turnire, a ona na koncerte. To je bilo vreme kada smo usled velike ljubavi i strasti želeli da budemo zajedno non-stop, a morali smo da usaglašavamo njene koncerte s mojim turnirima, što nije bilo lako. Vezu smo održali zahvaljujući velikim kompromisima jer kada ste zaljubljeni, a voljenu osobu ne vidite po mesec ili dva, onda vas to boli. Ali prava ljubav valjda uvek boli. Na sreću ili nesreću, početkom 1992. godine povredio sam kičmu kada sam igrao Dejvis kup protiv Australije na Kipru. Pokušavao sam da saniram tu povredu, ali nije išlo pa sam odlučio da prestanem profesionalno da se bavim sportom, da se posvetim Breni i da je pratim na koncertima.

U medijima se mnogo puta spekulisalo o krizama u vašem braku, ali nedavno ste rekli da su takvi napisi samo učvrstili vašu ljubav.

– Brena i ja upoznali smo se u oktobru 1987. i zajedno smo već trideset jednu godinu. Malo ljudi iz javne sfere opstane toliko dugo, ali mi smo stvorili skladnu porodicu, volimo se i poštujemo i to je ono najlepše i najvažnije.

Pripremate li se za tradicionalni zimski odmor s porodicom?

– Kao i uvek, posle Nove godine idemo na porodično putovanje. Brena i Stefan u januaru imaju turneju u Australiji, a Viktor i ja idemo s njima da im pravimo društvo. Pre odlaska tamo ili posle povratka, otići ćemo svi zajedno i na neku egzotičnu destinaciju da se odmorimo.

Izvor: Story
Foto: Lepa Brena/Facebook

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.