Promovisana knjiga „Avanture na Balkanu 1915“

U Arhivu Vojvodine održana je juče promocija knjige „Avantura na Balkanu 1915“, koja je nastala po istoimenom rukopisu dr Daglasa Dolda, člana ekspedicije američkog Kolumbija univerziteta za pružanje pomoći Srbiji tokom 1915.

Citirajući odlomak iz knjige o boravku 24 mlada Amerikanca u Nišu, koji govori o ratnim razaranjima, Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, rekla je „da objavljivanjem ovih dnevničkih zapisa mi danas iskazujemo zahvalnost njihovoj zemlji za podršku koju nam je tada pružila“.

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Republici Srbiji, Kajl Skat je ocenio da je njeno objavljivanje potvrda dobrih odnosa dveju zemalja i pre ravno jednog veka, a i danas.

– Knjiga “Avanture na Balkanu, 1915.” po prvi put je sada prevedena na srpski jezik, i opisuje iskustvo jednog Amerikanca u Srbiji u potpuno vanrednim okolnostima. Ali „avanture“ doktora Dolda su na neki način i simbol za sve nas kakvi su bili naši odnosi, kakvi treba da budu naši odnosi i kakvi mogu biti u budućnosti – rekao je Skat i dodao svoje viđenje ove priče: – Doktora Dolda vidim kao deo jednog šireg mozaika Amerikanaca, iz svih sfera života, koji su se odazvali na poziv “Srbiji je potrebna vaša pomoć,” sa čuvenog postera vajarke Malvine Hofman iz tog ratnog vremena.

Zaista, veliki broj Amerikanaca srpskog porekla javio se u dobrovoljce da bi se borili rame uz rame sa svojim rođacime s ove strane okeana, sve do dalekog Solunskog fronta.  Ali i drugi Amerikanci su pomagali na razne načine. Amerikanka Mabel Grujić, udata za srpskog diplomatu Slavka Grujića, pomagala je prikupljajući američku finansijsku pomoć za Srbiju. 

Ovi hrabri Amerikanci srpskog porekla ili Amerikanka udata za srpskog diplomatu, očito su bili vezani za ovu zemlju i imali su razlog što žele da joj pomognu. Ali, priča o dr Doldu svedoči o brojnim Amerikancima koji su pritekli u pomoć Srbiji kada joj je bila potrebna, iako nisu imali na oko nikakve veze sa ovom zemljom. 

Bili su to ljudi poput dr. Rosalie Morton, koja je nosila potrepštine na Solunski front i tamo radila u poljskim bolnicama.  Bili su to ljudi poput dr. Ričarda Stronga, koji je aprila 1915-te predvodio mešovitu medicinsku misiju u organizaciji Rockefeller Fondacije i Američkog crvenog krsta, u cilju obuzda vanja epidemije tifusa. Čak i bivši predsednik Teddy Roosevelt je priložio deo novca od svoje Nobelove nagrade za pomoć srpskom narodu.

Mnoge ljude su nadahnule priče o hrabrosti i požrtvovanosti koje su čitali u novinama i izveštajima iz ratom zahvaćenog regiona. Ali još više njih je inspirisao jedan čovek, Mihajlo Pupin, koji je u to vreme bio počasni konzul Srbije i osnovao svoju humanitarnu organizaciju na Univerzitetu Kolumbija (takozvanu Columbia Relief Expedition).

Douglas Meriweather Dold bio je tek diplomirao na Koledžu za lekare i hirurge Kolumbijskog univerziteta kada se, zajedno sa svojim mlađim bratom Eliotom (tada još uvek studentom medicine), pridružio timu od pedesetak Amerikanaca na opasnom putu do Balkana kako bi pružili pomoć ranjenim vojnicima i civilima u nevolji.

Doldov idealizam i saosećanje bili su odraz osećanja koja su Srbiji privlačila obične ljude širom Sjedinjenih Država koje su u to vreme, 1915-te, još uvek bile vojno neutralne.

Čitajući Avanture na Balkanu shvatamo da je dr. Dold morao da napusti Srbiju zbog daljeg pogoršanja vida oštećenog u ratu, što je još jedan snažan primer zajedničkog žrtvovanja koje povezuje istoriju naših naroda i povezuje Amerikance i Srbe.

Sjedinjene Države i Srbija stajale su rame uz rame i nadjačale nadmoćnog neprijatelja u Prvom svetskom ratu, a zatim i u Drugom svetskom ratu.  A takvi primeri požrtvovanja ponavljaju se tokom čitave naše zajedničke istorije. Nikada nećemo zaboraviti da su za vreme nacističke okupacije, srpski seljaci spasili pet stotina američkih i drugih savezničkih pilota i članova posada oborenih iznad bivše Jugoslavije.

Rizikovali su svoje živote da bi zaštitili te strance sve do njihove evakuacije u akciji Vazdušni most, odnosno Operaciji Halijard 1944-te.

Stajali smo rame uz rame jer smo delili iste vrednosti. Borili se za iste principe. Nažalost, 1990-tih dok se Jugoslavija raspadala, Slobodan Milošević je uveo ovu zemlju u sukob sa ostatkom Jugoslavije i ostatkom zapadnog sveta i tada smo se po prvi put u našoj istoriji našli u drugačijoj ulozi – ulozi protivnika. Ta vremena su prošla. Ipak, sećanja na taj period ostaju kao jasan podsetnik svima nama da se odnos partnerstva mora stalno negovati.

Stajali smo rame uz rame u prošlosti a to moramo i danas, kako bismo Balkan učinili mirnim i stabilnim. To je ono što će Srbiji i njenim susedima omogućiti napredak a njenim građanima da uživaju u blagodetima slobodnog i otvorenog društva.  To narod Srbije zaslužuje, i za to se borio Douglas Meriweather Dold – ispričao je ambasador SAD-a prilikom promocije knjige.

Foto: Promo

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.