Čak i Leri, brak po meri

Sloboda za sve, zar ne? Pa, onda i za publiku koja će poželeti da izruči vreću trulog voća na Čaka i Lerija…

Za početak, jedno od zlatnih pravila gledanja filmova: uđite u bioskopsku salu na vreme! Najpre zbog trejlera, a zatim da biste videli špicu od samog početka – Universal-ovog globusa, Spilbergovog dečaka koji peca s Meseca ili starog dobrog MGM-ovog urlika lava Lea. To je pravi osećaj, kada znaš ko ti prodaje ono što gledaš, kada te nečiji dobar ili loš biznis-poduhvat uvuče u magiju koju ne može da kupi ni sav novac ovoga sveta.

Čak i Leri, od samog početka špice ne obećavaju preteranu zabavu. Ovo se ne odnosi na Lerija (Kevin Džejms), već na njegovog bračnog druga iz potrebe – Čaka (Adam Sendler). Adame, pa koliko su to filmovi ’’Srećko Gilmor’’ (Happy Gilmore) i Bili Medison (Billy Madison) značajni u tvom životu? OK, na boks-ofisu su pokazali da su omiljeni, ali zar si morao svoju producentsku kuću da nazoveš ’’Happy Madison’’ i još da za promo-klip angažuješ svog tatu?!

Hitovi s kraja prošlog veka očigledno gube bitku protiv neobjašnjive potrebe za produciranjem nečega – po svaku cenu. Mislio je Adam ’’Big Daddy’’ Sendler da će filmom pevljivog naziva ’’Čak i Leri, brak po meri’’ (I Now Pronounce You Chuck & Larry), ubiti nekoliko muva odjednom. Red borbe za gej prava, red homofobičnosti, pa malo zgodnih devojaka i hrabrih vatrogasaca, a onda sve to začinjeno prijateljstvom i romansom… I sada bi svi kao trebalo da budu srećni Gilmori? E pa, teži slučaj!

Dva prijatelja vatrogasca, čija imena će s blago košmarnim prizvukom dugo odzvanjati u ušima, odlučuju da se venčaju u (gej)prijateljskoj Kanadi, kako bi jedan od njih (buckasti udovac Leri) obezbedio svoju decu. Kako se u SAD sve vezano za socijalno i zdravstveno osiguranje rigorozno kontroliše, tako i njihov ’’brak po meri’’ postaje meta svih. I tu kreću pravne i životne zavrzlame vatrogasaca, njujorške gej zajednice, homofoba, jedne zgodne advokatice i drugih, iz nekog nepoznatog razloga, Čakom opsednutih dama… Ukratko, brdo svega i svačega!

Ovo nije pro-gej film. Nije čak ni homofobičan film. A posebno nije ’’ortačka komedija’’ u duhu Džeka Lemona i Voltera Mataua. Naprotiv, Čak i Leri su uvreda za sve vrste ljubavi i dobru bioskopsku zabavu. Izlizane JNA-fore sa ispadanjem sapuna, homoseksualci kao razularena gomila u šljaštećim kostimima, Pet Shop Boys, Deee-Lite i ’’I’m Every Woman’’, homofobičari bez osećaja za modu, zgodna cica i njen gej prijatelj…

Toliko stereotipa i uvreda za sve koji ne prave razlike među ljudima ni po kom osnovu, vode pravo u provaliju kiselih osmeha. Koliko god ovaj film prihvatili kao neozbiljnu zabavu, za nekoliko puta ponovljenu foru na račun Lerijeve pokojne žene, poželećete Sendleru da kažete: Iskuliraj malo!

Džesika Bil je očigledno uložila dosta truda u ovu ulogu, jer stvarno deluje kao da je na ’’sedmom nebu’’ dok sa nezgrapnim Čakom bira fensi krpice. Pa i morala je, jer, po svom skromnom priznanju, tako zgodnoj nije joj lako da dobije ’’ozbiljne’’ uloge. Mada, možda ne bi bilo loše da se zadovolji ulogom ’’ortakinje’’ Džastina Timberlejka…

Čak i Leri su traljavo napisanim epizodama, toliko zloupotrebili glumačka imena poput Stiva Bušemija, Dena Ejkrojda, Roba Šnajdera, Vinga Rejmsa i Dejvida Spejda, da bi oni trebalo da se udruže s njujorškom gej zajednicom i naprave proteste protiv reditelja Denisa Dugana i scenarističke trojke u kojoj se, verovali ili ne, nalaze Aleksandar Pajn i Džim Tejlor, scenaristi odličnog filma ’’Stranputice’’ (Sideways).

Vrhunac preterivanja, besmisla, političke korektnosti, a možda i duhovitosti ovog filma, prepuštamo vašem izboru. Ali, nekako sve miriše da prvo mesto svih pomenutih kategorija pripada jednom starom i jednom svežem ’’izlasku iz ormana’’ – Ričard Čembrlen i Lens Bas (’N Sync), zatim šerpa-plavim majicama za dečake sa natpisima ’’Mrs. Timberlake’’ i ’’Mrs. Pitt’’ i odavanju priznanja u odjavnoj špici vatrogascima poginulim 11. septembra.

Tekst: Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.