MOŽE I BEZ VOTKE: Ni Rusi više nisu ono što su bili

Mogu li u Rusiji da slave bez votke i kavijara? Često to pitanje postavljaju stranci, jer je zahvaljujući starim filmovima, a delimično i literaturi, stvorena određena slika: kad napada sneg do kolena u najvećoj slovenskoj zemlji, narod se veseli i razgali dušu pijući votku i jedući velikim kašikama kavijar.

Votka se zaista pije, ali sve manje, a crni kavijar je preskup i retko se jede. Ove godine će na stolovima za vreme zimskih praznika, od Nove godine i Božića pa do Poklada, crvenog kavijara na trpezama biti više, jer je ove jeseni bila rekordna proizvodnja, udvostručene su zalihe, pa su proizvođači bili prisiljeni da mu prepolove cenu.

O votki postoji mnogo mitova, a jedan od njih je da ju je otkrio čuveni hemičar Dmitrij Ivanovič Mendeljejev, što naravno nije tačno, jer se ona pila i pre njega. Po kazivanju istoričara, votka je prvi put dovezena u Rusiju 1429. iz Đenove, ali su je vlasti ubrzo zabranile videviši njene posledice. Punih sto godina se ona u Rusiji koristila samo kao lek. Letopisci tvrde da su lekari pacijentima davali maksimalno po polovinu kašike, i to onima koji imaju grčeve u stomaku ili glavobolju.

Reč “votka” Rusi su uzeli od suseda Poljaka, koji su je zvali “vudka”. Ruski hemičar Pavel Pribitkov kaže da je legenda kako je votka “najslađa” u proporciji 60 odsto vode i 40 osto alkohola izmišljotina, jer i druga kvalitetna pića, poput viskija, konjaka i tekile, imaju jačinu u rasponu od 40 do 45 stepeni.

Iako Mendeljejev nije eksperimentisao sa “vodočkom”, u narodu se odomaćilo uverenje da je on naučno dokazao da je najbolja proporcija alkohola i vode ona pri kojoj se dobija jačina pića od 40 stepeni. Dan odbrane disertacije “O mešanju vode i alkohola”, 31. januara 1865, u Rusiji neki slave kao dan kada je votka dobila svoju najbolju formulu. Nije mali broj onih koji taj datum smatraju danom “klasične ruske votke”.

Carica Katerina je 1765. godine posebnim ukazom dala pravo da votku prave samo osobe koje su imale dvorjansko poreklo. Seljaci su mogli da prave “samogon” samo pred praznike: Uskrs, Božić i Poklade, i to u manjim količinama, za svoje potrebe, nikako za prodaju.

Većina Moskovljana je i tada, kao i sada, uglavnom kupovala jeftiniju votku. Pre nekoliko godina, kad je pisac ovih redova bio u fabrici votke “Kristal” u Moskvi, pitao je tamošnje rukovodioce u čemu je razlika između najskupljih votki i onih klasičnih, dobro poznatih, još iz sovjetskih vremena. Rečeno nam je da je bitna razlika u ceni, zbog skuplje ambalaže i reklame. Jasno je da kvalitet votke zavisi pre svega od čistoće i kvaliteta alkohola. Na ceni su votke napravljene od žita, kao što je slučaj i sa viskijem.

U boljim prodavnicama u Moskvi može se videti da su neke votke skuplje od viskija. Njih kupuju “parajlije”, dok srednji stalež i siromašniji piju one stare, “klasične” votke.

Interesantno je da najnovija istraživanja pokazuju da se na severu Rusije u hladnim krajevima znatno više pije votka nego u srednjem pojasu zemlje. Koji su razlozi? Na severu više piju votku, a na jugu vina. Doduše, nije malo onih koji tvrde da na jugu više prave votku u “kućnim uslovima”. Na severu nemaju tradiciju pravljenja votke. Osim toga, na severu je niži standard, pa i kupovna moć određuje koja će se flaša kupiti.

Ohrabrujući je podatak da se u Rusiji u proseku manje pije. Ne tako davno, po glavi stanovnika u Rusiji se pilo godišnje 18 litara alkohola, a sada 13 litara. Ali to je prosek, a u stvari se na severu znatno više pije nego na jugu – objašnjava doktor ekonomskih nauka Fedot Tomusov iz Komiteta za zaštitu zdravlja ruske Dume.

U vreme vladavine Borisa Jeljcina televizijski kanali su bili prepuni reklama za alkoholna pića. Mnogo pijanih se moglo videti devedesetih godina prošlog veka. Alkohol je bio poguban, pogotovo na selu. Ljudi su ostali bez pravog posla, jer su mnogi kolhozi bili razoreni, i jedina zanimacija je bila ispijanje votke. Veliki broj ljudi je umro zbog preteranog konzumiranja pića, pa se pojavio termin “alkogenocid”.

Posebno mnogo se pije u Kareliji (oblasti koja se graniči sa Finskom), kao i susednim krajevima. Na selu su ostali stariji, a mladi ljudi su pobegli u Sankt Peterburg i druge ruske gradove gde ima više posla.

Poznato je još iz sovjetskog vremena da neki od severnih naroda, pogotovo u Sibiru i na Dalekom istoku, imaju nedostatak fermenta koji razgrađuje alkohol. Oni se brže opijaju, i ako ne prestanu da piju, unište zdravlje. I u Burjatiji (republika na Bajkalskom jezeru) se žale da alkoholizam uzima danak na selu. Glavni problem je što na selu nema posla. Ko može, odlazi da traži posao, a oni koji ostanu, utehu traže u alkoholu.

Docent Fakulteta psihologije u Kazanju Ramil Garifulin ističe da ljudi slabe volje lako postaju alkoholičari. Narod se navikao i da slavi i da tuguje uz votku. Ne postoji razvijena kultura odmora a da se dobro ne potegne “vodočka”. Nažalost, često svoje probleme rešavaju tako što popiju čašicu pića. Prema njegovom mišljenju, u 90 odsto slučajeva smrti kod muškaraca osnovni razlog je neumerena upotreba alkohola, a to se odražava na srce, jetru ili neki drugi organ.

Ruski lekari kažu da proizvođači alkoholnih pića prave pritisak na državu da bi uvećali profit, a vlasti zaborave na preventivu i borbu protiv alkoholizma kad im zatreba da popune budžet.

Za razliku od Jeljcina, njegovi naslednici Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev vrlo retko piju votku. Više vole da popiju kriglu piva ili suvog vina. Kad protokol nalaže, na nekoj svečanosti popiju gutljaj votke ili šampanjca.

Mlađe generacije Rusa sve više piju pivo, ali je i dalje veliki broj onih koji kažu: “Pivo bez votke su bačene pare niz vetar”.

TEHNIKA ISPIJANJA

Za razliku od rakija i konjaka koji imaju aromu, pa se piju gutljaj po gutljaj, votku Rusi piju naiskap. Ali tako piju i severni narodi, jer votka zaista nema prijatan miris, pa ni ukus. Leti sladokusci piju votku iz zamrzivača, kad ona postane gusta kao ulje.

Kao što dobru rakiju kod nas nije mogao da istisne nikakav viski, tako će i votka sigurno ostati u ruskoj tradiciji, pogotovo na slavljima, gde se na stolu serviraju losos i kavijar.

POLEMIKA CARA I LENJINA

U vreme SSSR-a, sredinom dvadesetih, masovno je počela prodaja votke koju je narod nazvao “rikovka”, po tadašnjem predsedniku vlade A. Rikovu. Interesantno je da je ta votka bila jačine 38 stepeni, a ne kako je Menedeljejev preporučivao 40 stepeni. Duhoviti Rusi odmah su počeli da pričaju anegdotu. Na onom svetu se sreli Nikolaj Drugi i Lenjin. Car je pitao Lenjina: “Čuo sam da ste opet pustili u slobodnu prodaju votku, koliko je jaka? Lenjin je odgovorio: ” Trideset osam stepeni”, na šta je car prokomentarisao: “Zar ste zbog dva stepena dizali revoluciju?”

CARSKI KOMITET

Daleke 1884. bio je formiran poseban Tehnički komitet koji je imao zadatak da prati i kontroliše kvalitet votke. Član Komiteta bio je i Dmitrij Mendeljejev zajedno sa tadašnjim poznatim ruskim naučnicima. Upravo on je predložio da se “alkohol od žita” službeno nazove votka. Do tada se takav alkohol ređe zvao votkom, a češće gorilkom ili penikom, kao i vinskim hlebom. Samo ono piće koje je bilo odlično pročišćeno i proizvedeno baš u Rusiji zvali su votka.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.