ČEST IMUNOLOŠKI POREMEĆAJ: Alergija na hladnoću mora da se ispita

Kada je temperatura vazduha oko nule i u minusu, u ambulante alergologa pristiže po nekoliko pacijenata nedeljno koji se žale na pojavu koprivnjače po licu, svrab, otok kapaka, usana i šaka. Reč je o alergiji na hladnoću, ali, kako napominje alergolog i imunolog Sanvila Rašković iz Klinike za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije, ovaj poremećaj bi trebalo detaljno da se ispita i potvrdi, jer njegova pojava može da bude prvi simptom hematoloških i autoimunih bolesti, hepatitisa i drugih infekcija.

Najveću motivisanost za obraćanje lekaru i lečenje alergije na hladnoću imaju oni pacijenti koji rade u hladnjačama, ili su zbog posla često izloženi hladnoći i mrazu – kaže profesorka Rašković.

Kada se utvrdi tačna dijagnoza, znači kada se isključi postojanje drugih bolesti, lekovi iz grupe antihistaminika su sasvim dovoljni da alergični ovu rekaciju organizma drže pod kontrolom, a u težim slučajevima neophodno je premeštanje na drugo radno mesto.

Većina alergičnih na hladnoću ovaj zdravstveni problem rešava zatvaranjem u kuću kada je napolju hladno, verujući da je reč samo o bezazlenoj osetljivosti kože.

Veoma je važno da se utvrdi o kojoj vrsti osetljivosti na hladnoću je reč. Osim alergije, može da bude reč i o Rejnovom sindromu, kada koža usled mraza poplavi, kao i o krioglobulinemiji, kada se stvara specifičan obik plavičaste mreže po koži, takozvani livedo retikularis. Sva tri poremećaja bi trebalo ispitati i lečiti, jer iza njih mogu da se kriju hepatitis B i C, problemi sa zglobovima i bubrezima, autoimune i hematološke bolesti – kaže sagovornica.

Alergija na hladnoću svrstava se u fizičke urtikarije, koje čine četvrtinu svih vrsta koprivnjači. Nije poznato zašto do nje dolazi, ali veruje se da može da bude i genetski određena.

U dijagnostici se najčešće koristi test sa kockicom leda, koja se pacijentu stavlja na unutrašnji deo podlaktice i drži desetak minuta. Simptomi se javljaju dva do pet minuta posle izlaganja hladnoći ili mrazu, mogu da traju sat do dva, i većinom prolaze kada se pacijent utopli.

Kada lekovi iz grupe antihistaminika nisu dovoljni, lekarima su na raspolaganju i antagonisti H2 receptora, stabilizatori membrane mastocita, inhibitori leukotrijenskih receptora i kortikosteroidi.

Iako mnogi alergiju na hladnoću vezuju samo za zimu, ona pacijenta može da ugrozi i tokom leta. Ispijanje hladne tečnosti kada je telo zagrejano, kao i nagli ulazak u vodu mogu da budu fatalni za one koji pate od ovog imunološkog poremećaja.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.