LEKARI UTVRDILI: Alergija je povezana sa depresijom i opštom anksioznošću

Sezonske alergijske reakcije mogu biti i te kako povezane sa pojavom depresije ili opšte anksioznosti kod ljudi, iako se u prvi mah tako ne čini.

Simptomi alergije uključuju kijavicu, curenje iz nosa, kašljanje, upalu grla i glavobolju. Neki ljudi koji pate od alergija mogu da imaju samo blage neprijatnosti, dok kod drugih može da se javi osećaj fizičke iscrpljenosti.

Lekari su došli do zaključka da je alergijski rinitis povezan sa povećanim rizikom od depresije. Međutim, to ne znači da će svi koji imaju alergiju imati depresiju ili anksioznost i obrnuto. Moguće je da neko ima rizik od depresije ako je imao nekoga sa alergijama u porodičnoj istoriji.

Svi ljudi koji žive sa hroničnim, upornim alergijama mogu posvedočiti da se osećaju loše većinom dana tokom nedelje ili meseca, a ukoliko se osećate dobro samo nekoliko dana tokom određenog perioda, to vam neće popraviti opšte raspoloženje. Alergije mogu uticati na obavljanje radnih aktivnosti, kako na poslu tako i u školi, a u zavisnosti od težine simptoma bilo koja vrsta aktivnosti može biti fizički iscrpljujuća.

Iako neki ljudi ne povezuju svoje alergije sa depresijom, postoji dugotrajna veza između fizičkog zdravlja i raspoloženja. Ustvari, među uzroke kliničke depresije spadaju stresni događaji i bolest. Na primer, dijagnostikovanje neke teže bolesti srca ili raka može učiniti osobu osetljivijom i samim tim je voditi putem depresije.

Naravno, alergije nisu tako ozbiljne kao neki drugi zdravstveni problemi, ali osećaj mučnine iz dana u dan može da ima emocionalni uticaj na nekoga bez obzira na ozbiljnost bolesti.

U istraživanju koje je sprovedeno na deci sa i bez alergija na hranu, u uzrastu između četiri i 12 godina, istraživači su zaključili da alergije na hranu mogu da doprinesu povišenom nivou socijalne anksioznosti i opšte anksioznosti kod mlađe dece lošijeg socioekonomskog statusa. Ako sumnjate na alergiju na hranu, pitajte svog lekara za test kože ili test krvi koji će pomoći da odredite koje tačno namirnice dovode do simptoma.

Kada je reč o blagoj depresiji ili anksioznosti, njih se možete sami rešiti. Međutim, ukoliko samostalno ne pobedite te bolesti, posavetujte se sa svojim lekarom o mogućem tretmanu. U njega može biti uključena psihoterapija, antianksiozna terapija ili antidepresivi. Postoje i neki oblici kućne terapije kao što su meditacija, duboko disanje, fizičke vežbe, spavanje i zdrava ishrana.

Osim uzimanja lekova za alergiju, moguće je boriti se protiv ove vrste reakcije i hranom. Potrebno je jesti više zelenog povrća, bobičastog voća i oraha. Takođe, đumbir i zeleni čaj mogu da pomoći da se smanji upala, kao i kvalitetan san. Ako imate napade depresije ili anksioznosti tokom alergijske reakcije, kontrola nad simptomima alergije može vam pomoći da se fizički bolje osećate, a možda i podignete raspoloženje.

Izvor: B92
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.